Šešelj kaže da mi je gibanica tanka

Koliko uopšte imate vremena za privatni život, delujete kao neko ko je potpuno fokusiran na posao?

- Nemam mnogo. Zbog mesta na kojem sam u stranci, a to je funkcija predsednika Izvršnog odbora, i kada sam kod kuće sam na poslu. Moj telefon je 24 sata dostupan i nikada ne izbegavam da se javim. Javlja se i ko treba i ko ne treba. Takođe, mnogo putujem, obilazim odbore po Srbiji.

Putujete autobusom, to znamo. Vozite li se gradskim prevozom i u Beogradu? Kako reaguju ljudi kada vas vide?

- Od onoga „vidi je u autobusu”, preko onoga „je l‘ ono Vjerica?”, do toga da priđu i nešto pitaju. Nikada ništa neprijatno nisam doživela. Nemam vozača, nemam automobil i nemam položen vozački ispit.

 

 Da li ste ikada pokušavali da polažete vožnju?

- Ne, nekako mi je to bilo - gde da polažem, gde ja da vozim. Možda je to bio neki strah.

Volite li da idete u šoping? Vaš stil se dosta promenio u novom skupštinskom sazivu?

- Malo sam smršala, pa sam mogla da promenim. Uglavnom kupujem u zemunskim prodavnicama. Poznajem vlasnicu jednog butika koja zna kakve stvari volim, pa kada joj stigne roba, ona mi odabere nešto i pošalje fotografije na Viber. Kada mi se nešto dopadne, spakuje to i moja sestra Željka najčešće ode da uzme i donese mi, pa kod kuće natenane isprobavam.

Koliko ste bliski sa sestrom?

- Vrlo, i sa njom i sa bratom i njegovom porodicom. Jedini ritual koji gledam da ne propustim, mada mi se i to desi, jeste naše druženje subotom uveče uz večeru.

 Znate li da kuvate?

- Volim i da kuvam i da jedem. Uglavnom nedeljom po podne spremim dva-tri jela. Više volim da jedem domaće nego u čuvenom skupštinskom restoranu.

Da li je Šešelj nekada probao neko vaše jelo?

- Dolazi mi na slavu, a za slavu sve sama pravim. Šešelj kaže da mi je gibanica tanka, a sve drugo je odlično.

Pravite li kolače?

- Ne volim da jedem slatkiše, volim slaniše. Znam da napravim baklavu i urmašice.

 Moramo da vas pitamo ono što nikada niko nije - da li ste imali neku veliku ljubav?

- Ja sam bila u braku, razvedena sam. Nisam imala mnogo veza. Imam konzervativan stav što se toga tiče i nemam neka posebna iskustva u tom delu života.

Da li biste voleli da vam se sada desi ljubav?

- Ne, niti su moje godine više za tako nešto. Imam potpuno ispunjen život, odgovara mi sve ovo što radim, tako da nemam potrebu za tim.

Jeste li nekada imali simpatiju u Skupštini?

- Ne. Nikada na taj način nisam posmatrala poslanike, gledala sam ih kao kolege.

Delujete strogo, čak i kada opušteno ćaskamo?

- Delujem strogo tamo gde treba. U suštini, nisam stroga, volim da se šalim, družim, da zapevam, da platim muziku. Nikada ne bih mogla da slušam muziku, a da je ne platim.

Koju pesmu naručujete?

- Na radikalskim svadbama se sluša četnička muzika, ali volim pesmu: „Oj Kruševcu Lazarevo carstvo”. Nije četnička, ali mi je draga i volim da je naručim. Volim i lepe starogradske pesme, šlagere, Zdravka Čolića.

 Da li ste rekli Šešelju da vam donosi cigarete ako završite u Hagu?

- Pitala sam ga da li može da se puši, on mi je rekao da u ćeliji može. Rekla sam: „Bravo, iz ćelije neću izlaziti”.

Recite nam iskreno, plašite li se izručenja?

- Ne, niti se time bavim, niti razmišljam o tome. Mislim da ne treba tamo da idem, neću da idem, nema pravnog osnova da idem. Rekla sam - ako odem, pisaću knjigu.