Šipka: Nema savršenog ubistva!

Vremenska distanca nije presudna za rešavanje zločina, već dobro urađen uviđaj i materijalni dokazi na kojima se temelji slučaj. Ovu tezu zastupa Centar za forenzička istraživanja iz Novog Sada, koji je forenzičkom 3D analizom otkrio da je u slučaju „Topčider” čak i čuveni američki Federalni biro za istrage omanuo na tragovima baruta!

Nenad Šipka, direktor Centra za forenzička istraživanja iz Novog Sada, kaže da na mestu zločina ništa nije slučajno. 

- Ocu Dragana Jakovljevića smo potvrdili da njegov sin nije ubica niti samoubica! Utvrdili smo da je 5. oktobra 2004. ubijen u kasarni Topčider zajedno sa Draženom Milovanovićem. Naš nalaz već devet meseci niko nije oborio! Laboratoriji FBI je promaklo da objasni nedostatak barutnih čestica na bluzi vojnika Dragana Jakovljevića. Rekli su da na bluzi nema barutnih čestica i da je to znak da je pucano iz daljine. Mi smo jedini utvrdili da na bluzi Jakovljevića nema barutnih čestica, jer je projektil prošao kroz rameni uprtač, a pojas torbice sa gas-maskom, koju je nosio ispod leve miške, zadržao je te čestice! Na vojnika Jakovljevića je pucano sa rastojanja od 10 centimetara do najviše jednog metra - tvrdi forenzičar Šipka.

Prema njegovim rečima, na mestu zločina ništa nije slučajno. 

- Dva zrna u zemlji bila su na međusobnom rastojanju od 60 centimetara, dok su izlazne rane na telu Jakovljevića bile na razmaku od 13 centimetara. Nije moguće da zrna, za koja je ustanovljeno da su morala proći kroz telo Jakovljevića, budu na tom međusobnom rastojanju, a da je on sedeo na zemlji i pucao u sebe. Drugo, puška pored Jakovljevića je zatečena u položaju regulatora na pojedinačnoj paljbi, a zastupa se teza da se vojnik ubio ispaljivanjem kratkog rafala od tri metka - objašnjava naš sagovornik.

 

Šipka kaže da njihov Centar koristi najsavremeniju „faro” opremu za 3D merenja i snimanja, zbog čega mogu da se upuste u rešavanje najstarijih i najkomplikovaniih zločina, ukoliko postoji i najmanja sumnja da nisu potpuno rasvetljeni. 

- Za to nam je potrebna skica lica mesta, policijski zapisnik o uviđaju, foto-dokumentacija, obdukcioni i balistički nalaz i izjave okrivljenih i svedoka. Slučaj ubistva iz Kruševca je dokaz da vremenska distanca nije presudna za rešavanje slučaja - kaže on i otkriva kako je rasvetljeno ovo ubistvo.

- Slušaj ubistva u Kruševcu, koji je star 18 godina, rešile su četiri rupe, koliko god to banalno zvučalo! Dve su bile u telu ubijenog, a dve u sedištu automobila. Na osnovu njihovog međusobnog položaja smo utvrdili da čovek nije ubijen u autu, kao što svedoci, veštaci i presuda Osnovnog suda u Kruševcu tvrde. U ovom slučaju, istražni sudija je dobro uradio uviđaj, što je bilo od bitnog značaja za utvrđivanje istine. Više javno tužilaštvo u Kruševcu sada je naredilo Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru u Nišu da izvrši proveru naše forenzičke 3D rekonstrukcije, posle čega očekujemo da počne revizija slučaja i novo suđenje - prognozira forenzičar.

Nenand Šipka navodi da je najteže rekonstruisati slučajeve u kojima uviđaj nije urađen kako treba i u kojima je najveći broj dokaza uništen ili nije izuzet u skladu sa pravilima struke.
- Crtanje robota je samo indikativna metoda, ali ne i dokazna. Ona upućuje potencijalne svedoke da se izjasne da li su tako obučenu osobu sa takvim likom videli na licu mesta. Samo tri tehnologije obezbeđuju nesumnjiv i validan dokaz za sud. To su fizičko premeravanje, hemijska analiza materije i biološka analiza - kaže Šipka na kraju razgovora.