"Sivi dom" više nije tako siv!

Priča se da je Slobodan Penezić Krcun, putujući sa Kopaonika, na periferiji Kruševca uočio napuštenu zgradu i naredio da se tu sagradi Vaspitno-popravni dom za maloletnike. Prvi štićenici su u Kruševac stigli 11. juna 1947. godine sa Ade Ciganlije, a maloletnik zaveden pod rednim brojem jedan bio je 16-godišnji Pavle Milošević, koji je u dom upućen zbog krađe očevog dvogleda!

- U Kruševcu je kaznu odslužio sin Mije Aleksića, kao i bratanac sada poznatog političara i predsednika opštine jednog grada u Pomoravlju.

Imali smo slučaj momka iz Kraljeva kojem su roditelji bili lekari, a brat uspešan student - priseća se Stanimir Petrović, dugogodišnji radnik obezbeđenja u Vaspitno-popravnom domu i autor knjige „Pendrek sa dušom“.

Vaspitači i čuvari tvrde da je nekada bilo mnogo više samopovređivanja štićenika nego što je to slučaj danas.

- Kada sam počinjala da radim, bilo je normalno da maloletnik prođe kroz staklo, pa krv šiklja na sve strane. Gutali su šta su stigli. Sada toga gotovo da nema. U poslednje četiri godine imali smo samo jedan ozbiljniji slučaj, kada je maloletnik, koji je sada u Valjevu, progutao četiri kašike. Skoro je jedan momak progutao bateriju - poredi Radmila Zečević.

Saša Jovanović u „Sivom domu“ radi 21 godinu, a sada je nadzornik.

- Ranije su bili teži uslovi rada, manje tehnike, a više direktnog kontakta sa štićenicima. Morao si da izađeš u hodnik da sve proveriš, a sada pratiš na monitoru. Pre je bilo više pokušaja bekstva, po dva-tri nedeljno. Sada jednom u šest meseci. Napadi na stražare su retki - govori o svom iskustvu Saša Jovanović.

Ivan Mijajlović je upravnik Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu od 2012. godine. U poslednjih pet godina znatno su poboljšani uslovi u domu, zahvaljujući brojnim donacijama, a ustanova je postala otvorenija za javnost.

- Kada je snimana serija, ja sam bio osnovac i nisam ni sanjao da ću jednom raditi ovde - seća se Ivan Mijajlović.