Skupi mir

Ko je uvek kriv ako nešto krene po zlu? Srbi. Nekad drugima, a nekada i sebi.

Teška pitanja, teški i odgovori. A poruke nisu pozitivne, bilo da se radi o Kosovu i Metohiji, Bosni i Hercegovini, ali i o drugima. U Zvečanu su preksinoć bombe i rafali, kao što je prošlog jula u Srebrenici prštalo kamenje. Metodi različiti, ali namera potpuno ista, da se u region ubrizga gorivo za sukobe, koji će doneti novu podelu karata na Balkanu, da se Srbija obezglavi i natera da uđe u novo kolo mržnje.

Za ostvarenje plana režiseri balkanskog horora, što vidljivi, što oni nevidljivi, rešili su da napadnu onoga ko im najviše smeta - premijera Srbije. Ne slučajno, pošto je on danas jedini na zapadnom Balkanu koji ima snage da potrga paučinu mržnje i povuče napred. Ima i podršku većine naroda, što je mnogima kost u grlu.

Treba ga nekako svesti na meru za koju oni misle da im odgovara. Zato, što ne stignu novcem, probaju silom, što ne dovrše pritiscima, nastave bombama. Za sada, na njihovu žalost, to rade dosta traljavo i neuspešno, ali nikada ih ne treba potceniti. Uporni su i sposobni za sve samo da napaćene narode Balkana ponovo povuku na dno koje im je, po njihovom mišljenju, prirodno stanište.

Jer, na dnu vlada slepilo i niko dole ne vidi ni perspektivu ni budućnost. Niko se i ne trudi da pogleda dalje od sopstvenog nosa, a to je idila za prodavce magle i jada. Ko će pobediti, videćemo narednih dana i godina.