Slavimo zaštitnika sužanja, sirotih i bolnih

Sveti Đorđe, bio je oslobodilac zarobljenih, lekar bolesnih, zaštitnik siromašnih, borac protiv careva i velikomučenik, a praznik se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.

Slavni svetitelj, koji je rođen 275/280. godine u maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici već u dvadesetoj godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme, car je započeo veliki progon hrišćana, ali mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru. Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića.

On se neprestano molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima je bila i careva žena Aleksandra. Car je tada odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula pre pogubljenja, a Sveti Đorđe posečen je 303. godine. Ovaj svetac se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je “proždirala” brojne nevine hrišćane.

Za Đurđevdan se vezuju mnogi narodni običaji, od kojih je glavni pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci. Veruje se da kada se uveče, uoči Đurđevdana, ubere nekoliko zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okite vrata i prozori na kući, to čini da godina i dom budu berićetni, “da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru”.

Na đurđevdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim prućem - “da budu napredni kao vrba”, kite zdravcem - “da budu zdravi kao zdravac”, koprivom - “da kopriva opeče bolesti sa njih” i selenom - “da im duša miriše kao selen”.