Sloba je jedini imao motiv da ubije Arkana

On navodi da se Milošević plašio Arkana kao nezgodnog svedoka protiv njega u Hagu, te da se verovalo da je on i naručio atentat.

- Jedina osoba koja je imala moć i motiv da ubije čoveka poput Arkana bio je predsednik Slobodan Milošević. On je bio poznat po tome što je bio spreman i sposoban da ubija protivnike. Do 2000. godine snage NATO su tražile Miloševića i istraživani su zločini počinjeni tokom njegovog mandata. Tada se očekivalo da će biti prihvaćena optužnica Međunarodnog krivičnog suda za optužbe protiv Miloševića za ratni zločin ili genocid. To je povećalo pritisak na Miloševića. Za istragu je bio potreban svedok visokog profila koji bi lično mogao da svedoči o Miloševićevom znanju i odobravanju zločina počinjenih tokom rata. U tom pogledu, Arkan je bio očigledan izbor. Iz tog razloga je verovatno da je Milošević naredio atentat na Arkana, u pokušaju da sakrije svoja kriminalna dela - piše Gavrić u zahtevu za dobijanje političkog azila, u koji je „Alo!” imao uvid.

Gavrić tvrdi da nije poznavao Arkana i da nije imao nikakav motiv da ga ubije. Ističe da je te večeri, 15. januara 2000, došao u „Interkontinental“ da se nađe sa društvom i da je tada to bilo jedino pristojno mesto za izlazak. Naveo je da je tada video Arkana, ali da nije obraćao pažnju na njega.

- Bilo je puno pritiska na policiju da nađe osumnjičenog za atentat na Arkana, a ja sam kasnije nevin optužen za Arkanovo ubistvo - piše on u aplikaciji za status izbeglice u Južnoafričkoj Republici, koju je sud odbio.

Gavrić uporno tvrdi da bi mu povratak u Srbiju značio sigurnu smrt jer bi ga ubili Arkanovi prijatelji, koji su, kako tvrdi, ubili sve one za koje su smatrali da su učestvovali u njegovom ubistvu.

On je opisao kako je prve tri godine u zatvoru bio u samici zbog bezbednosti, kako ga ne bi ubio neko od mnogih Arkanovih saradnika.

- Posle izlaska iz zatvora vratio sam se u Loznicu, gde sam radio za oca. Međutim, ni u Loznici ja i porodica nismo bili sigurni. Loznica je mali grad i često su me upozoravali da izbegavam neka mesta jer su tamo viđali opasne ljude koji su me čekali. Dobijao sam anonimne pretnje i stalno su me čuvali, a na suđenje me je uvek pratilo šest-sedam prijatelja - tvrdi Gavrić u aplikaciji za status izbeglice, koju je Viši sud u Kejptaunu odbacio kao neosnovanu.

Drugostepeni sud je zaključio da su im srpske vlasti odgovorile da Gavrić nije počinio politički zločin i da nema osnova da dobije status izbeglice. U odluci navode da su im srpske vlasti garantovale da mu ne preti smrtna kazna ukoliko bude deportovan u Srbiju.