Smrt je prava, ostalo su teorije

Svake godine medije ispune sagovornici koji uvek znaju detalj više, ali neće da ga kažu, jer su oni baš sa Zokijem (nikako da shvatim gde nestade premijer Đinđić), bili toliko bliski da bližih nije bilo. Te nije vreme da se kaže, kao da čekaju vaskrsenje, pa će tada da otkriju sve! Sad da ne idem u teorije od ledenog metka, Bebe Popovića, Zmije, Koštunice, Legije, Duće, engleske MI6, braće Burgija... Činjenica je da je tu sijaset stvari nejasno i da baš zbog toga čovek može da iskonstruiše lako svoju teoriju i da se uspešno drži nje.

Meni je najbliža ona da je Đinđić nastradao jer je konačno shvatio (nažalost, kasno) da Srbiju ne treba da proda, što mu je bila vodeća politika. Uvek ima razmirica opozicije i pozicije, pa tako je i ove godine. Recimo, pita opozicija: „Zašto niste skinuli oznaku tajnosti sa pojedinih izveštaja komisije za ispitivanje sistema obezbeđenja ubijenog Đinđića?“.

Odgovara pozicija: „A zašto niste vi pre nas, kada su vam to tražili?“. I tako u besmisleni nedogled. Bilo kako bilo jedno je sigurno da je Đinđić ubijen. A u svim narodima ovog sveta postoji aksiom da roditelji svoju decu ne treba da sahranjuju. Na žalost Mila Đinđić, majka ubijenog premijera, morala je to da uradi. Njenu tugu nikako nije umirila presuda ubicama, niti su je umanjivale sve teorije i insistiranja na političkoj pozadini ubistva premijera Đinđića. Mila Đinđić, preminula je u 84. godini, dva dana posle 13-godišnjice ubistva njenog sina.