Spasini dani

Naravno, traže se krivci među lekarima, a prstom se upire na ortopeda koji je dete lečio u Loznici. Nije na nama da sudimo, niti to želim sada. Fenomen je što je iz priče o sudbini tog deteta isplivala jedna druga, potpuno zaboravljena - priča o smrti koja se dogodila pre tačno tri godine. Tada je posle teške i kratke bolesti umro prim. dr Spaso Anđelić, načelnik Dnevne bolnice u GAK „Narodni front”, zamenik direktora te kuće i predsednik Lekarske komore Beograda.

Ovih dana pominjan je kao jedan od „nasjvetlijih primera srpskog zdravstva”. Setili smo se da je porađao HIV pozitivne žene od kojih su ostali bežali bez obzira na to što je preko njihovih usana prešla čuvena Hipokratova zakletva, lečio je invalitkinje za koje nije bilo ginekološkog stola u Srbiji na koji su mogle da se popnu. On i dalje živi kroz „prvu bebu iz epruvete u Srbiji”, jer je učestvovao u njenom nastajanju. Da, dr Spaso bio je pionir! U svemu. A najviše u odnosu prema pacijentkinjama sa kojima je bio do poslednjeg dana svog radnog veka, kada je otišao na bolovanje sa kojeg se nikad više nije vratio. Za srpsko zdravstvo pogubna je smrt pacijenta zbog lekarske greške.

Sa druge strane, još je gore što isto to zdravstvo nema nikakav odnos prema lekarima koji su mu osvetlali obraz. Današnji dan sasvim je pogodan da pitamo zašto ovih dana nisu održani „Spasini dani”, za koje je Lekarska komora Srbije prošle godine tvrdila da će postati tradicija, i zašto se Dnevna bolnica u GAK „Narodni front” ne zove po dr Spasi Anđeliću, iako je to bila inicijativa novinara i njegovih pacijentkinja?