Spavao je na groblju, grleći humku sina

Zločin ne opravdava, ali tvrdi da do ovog ubistva ne bi došlo “da u Srbiji postoji pravda” i da je Dragan odležao makar tih šest meseci, na koliko je bio osuđen zbog tragedije.

- Odmah posle smrti sina Jovice, koji je kod Stepića radio na crno, 18. juna 2002. u selu Zabrežje, Stojan je počeo da spava na groblju. Tada su ga pronalazili kako grli humku, te su ga dovodili kući. Udaljio se od svih, nije želeo da nam dolaze gosti, nije dao da gledamo TV. Počeo je i da pije, a čašica bi ga oborila - počinje priču supruga Divna.

- Jovica je stradao kada je sišao u jamu duboku pet metara, iako nije imao ni šlem, niti su bili postavljeni podupirači. Na njega se obrušila zemlja i kamena ploča. Od tog dana traje naša agonija. Stepić je osuđen na šest meseci robije, ali dan zatvora nije video. Prodao je stan i potplatio sudstvo. A mi smo siromašni i za nas nema pravde - tvrdi Divna.

Ni ćerka Sonja ne opravdava očev zločin, ali navodi da za sve ovo vreme, a prošlo je 14 godina od Jovičine pogibije, Dragan Stepić nijednom nije došao kod njih da im izjavi saučešće.

- Da je došao kao čovek i rekao: “Bio je nesrećan slučaj, primite saučešće”, sve bi bilo drugačije, kao i da je odležao kaznu - priča Sonja i navodi da je, ironično, njen otac odležao šest meseci zbog lovačke puške.

- Ne znam odakle Stojanu pištolj. Nisam ni znala da oružje imamo u kući. Pre nekoliko godina je dolazila policija. Pitala ga je da li ima oružje. Priznao je da ima nelegalnu lovačku pušku i predao je policiji. Zbog te puške, robijao je šest meseci, a ne znam ko ga je prijavio - dodaje Divna.

- Verujte, da sam znala da će Stojan da ga ubije, Draganu bih rekla da se skloni - rekla je ona.
U porodičnom domu Dragana Stepića u naselju Busije niko nije želeo da priča o tragediji.
- Molim vas idite, sve što vas zanima, pitajte policiju - rekla je mlađa žena. Stepić je iza sebe ostavio suprugu, majku i četvoro odrasle dece.