Spavao u "Bristolu", za napojnicu dao - olovke

Njegov deda, prilikom posete Jugoslaviji između dva rata, takođe je baš ovde odseo.

Rokfeler je za osoblje ovog hotela bio gost kao i svaki drugi. Od njega, kako svedoče za “Novosti” tadašnji recepcionar Milenko Mićunović, bivši lift-boj Radivoje Jevtić i čuveni konobar čika Vidoje, nisu očekivali ništa. Ni napojnicu. Istina, nisu je ni dobili. Na poklon je svako od njih dobio plastičnu hemijsku olovku sa natpisom “Čejsmenhetn banka”. Toliko od najbogatijeg Amerikanca i jednog od najmoćnijih ljudi na planeti.

- Zbog kongresa MMF, ceo grad tada je bio na nogama. O monetarnoj sudbini planete, tri dana u tek otvorenom Sava centru odlučivali su bankari sa svih meridijana. Zvezda događaja je bio Dejvid Rokfeler. Kao i svaki bogataš, nije samo zakupio jedan apartman, već ceo sprat. Da mu niko ne smeta. Imao je i mnogobrojnu pratnju. Pored sekretarica, savetnika, telohranitelja, sa sobom je vodio i televizijsku ekipu - priča nam Milenko Mićunović.

“Bristol” je tada bio u vlasništvu JNA. Međutim, posluga je bila civilna. Prema rečima Radivoja Jevtića, nisu imali neke posebne instrukcije povodom dolaska Rokfelera i još nekoliko viđenijih svetskih bankara. Postojala su tri prstena obezbeđenja - vojni, policijski i lični Rokfelerov.

Za skup svetskih bankara, Jugoslavija je dobila luksuzne BMW automobile.

- Znao se protokol, a kada bi on ulazio ili izlazio, bio je zatvoren saobraćaj u ulicama kuda je kolona prolazila - priseća se Jevtić.

- Rokfeler je ustajao rano, a već u sedam bi krenuo na sastanke. Mislim da nije bio viši od 165 centimetara. Nosio je neke pantalone iznad članaka. Uvek nasmejan. Sa poslugom nije razgovarao. Samo bi protrčao kroz vrata.

Sa Rokfelerom direktan kontakt je imao legendarni čika Vidoje, koji je na drugom spratu bio zadužen za posluženje.

- Rokfeler je bio smešten u “belom apartmanu” 329 - priseća se Vidoje, koji je u to vreme bio konobar. - Hotel je neposredno pred ovaj skup bio renoviran. Sve je bilo pod konac. Prilikom posete bankara, svaki dan smo punili frižidere. Donosili smo sveže cveće. Na svaki detalj se pazilo.

Čika Vidoje govori i da su bankari samo doručkovali u hotelu i da su najviše tražili sendviče sa dalmatinskom pršutom. Mezetili su i one sa kajmakom.

- Rokfeler je pio viski sa sodom. Kao što mi pravimo špricer mešajući vino i kiselu vodu - svedoči Vidoje.

Prema njegovim rečima, tadašnjeg vlasnika Čejsmenhetn banke je služio njegov batler.

Čak i u liftu dugmiće je pritiskao njegov telohranitelj.

- Da bi se zatvorila vrata i da bi krenuo lift, moraju duže da se drže dugmići. Njegov telohranitelj je samo blago stisnuo dugme. Vrata se nisu pomerala. Podigao sam ruku da pritisnem taster. U tom trenutku, momak iz njegove pratnje me je udario po šaci. Jedva sam mu objasnio da sam hteo samo da pokrenem lift - priseća se Radivoj Jevtić.

Inače, tokom svog boravka u Beogradu, Rokfeler je išao po prijemima. Međutim, njegove kolege bankari tražili su da idu u provod. Kako nam prepričava Novak Čabarkapa, današnji šef sale restorana, jedan Južnoamerikanac zbog vremenske razlike nije mogao da spava, pa je sedeo sa dežurnim osobljem u holu hotela. U jednom trenutku dva konobara su se ponudila da ga odvedu u kafanu, na šta je on pristao. Bančili su do jutra, a onda pravac Sava centar.