Srbi hranu plaćaju skuplje od Nemaca!

Osim hleba, koji je i u Nemačkoj skup, gotovo sve osnovne životne namirnice jeftinije su nego kod nas.
- Verujte mi, cene većine osnovnih životnih namirnica su niže nego kod nas. Zaprepastio sam se kad sam video da u Nemačkoj dečja „hip kašica“ košta manje od 110 dinara (0,95 evra), a na sniženjima je možete naći i za 65, dok kod nas za takvu istu treba izdvojiti skoro 227 dinara. Što se tiče slatkiša, Nemačka je pravi raj, jer, recimo, „kinder jaje“, koje naša deca jedu košta 100 dinara, a ono koje jedu nemačka 60 (0,50 evra). Pa o kakvom natalitetu mi pričamo - ogorčeno priča Miloš Živković, čitalac „Alo!“ koji se pre nekoliko dana vratio iz Dortmunda.

- Pakovanje praška „arijel“ od 15 kilograma je 1.845 dinara (15 evra), a u Srbiji skoro isto toliko novca moraćete da izdvojite za upola manju količinu, tačnije za 8 kilograma. Ništa bolje nije ni sa smrznutim povrćem, jer Nemci 750 grama smrznute mešavine plaćaju 110 dinara (0,99 evra), dok mi za pakovanje od 450 grama izdvajamo neverovatnih 150 dinara. Za šta god da se uhvatite, shvatite da plaćate više, a dobijate manje - kaže naš sagovornik i napominje da su u Nemačkoj na udaru jedino pušači, pošto oni za paklicu cigareta treba da izdvoje oko 740 dinara (6 evra) - prenosi Živković.

Međutim, kako Miloš kaže, delikatesne proizvode - razne salame, kobasice, šunke i slično, Nemci uglavnom kupuju u pakovanjima od 150 do 200 grama, sve je već naseckano i upakovano. Tako je i sa kačkavaljem. Prosečan kačkavalj, trapist ili gauda - u pakovanju od 200 grama možete pazariti po ceni od 120 do 240 dinara. Za te mlečne proizvode u Srbiji dali biste više novca, pogotovo kada je reč o već isečenim i tako upakovanim sirevima.

Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva“, organizacije potrošača, u razgovoru za „Alo!“ kaže da je osnovi razlog za skuplju robu u Srbiji želja trgovaca za što većom zaradom.

- Zapravo, dve stvari utiču na cene u Srbiji - velike trgovačke marže i nepostojanje prave konkurencije, koja bi doprinela da marže, pa samim tim i cene hrane budu niže. Ovako imamo na repertoaru trgovačke igre koje se odvijaju neometano, a na štetu svih nas - objašnjava Gavrilović za „Alo!“.

Činjenica je da veliki trgovinski lanci još uvek nisu došli na srpsko tržište, na kom trenutno vlada snažni monopol, pošto dva najveća trgovinska lanca imaju preko 50 odsto učešća i samim tim diktiraju cene. Prema rečima nekih ekonomista, trgovačke marže kod nas idu i do 25 odsto, dok je u svetu uobičajena marža oko 12 odsto.

Proizvod Dortmund Beograd

mleko 2l 60 110
sirni namaz (200 g) 60 150
riblji štapići (300 g) 130 190
testenina (500 g) 93 200
milka čokolada (300 g) 220 360
ulošci 20 komada 120 220
limun kg 120 260
Koca-Kola 2l 120 125
kisela voda 24 40
* prosečne cene u dinarima