Srbi radije idu u zatvor nego na društveno-koristan rad!

- Najdrastičniji primer imali smo posle poplava, pre dve godine. Tada smo sve neplaćene kazne preinačili u rad. U oktobru te godine, 600-700 kazni rada postalo je pravosnažno, međutim, samo jedna osoba je radila - dodaje Marinović.

Na desetine njih otplatilo je sankciju, dok se jedan broj nije ni odazvao na poziv poverenika Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

I novosadske sudije nedavno su se žalile da je 200 ljudi, koji su prošle godine mogli da odrade neplaćene kazne, odabralo rešetke, a ne rad. Bilo ih je sramota da ih rođaci, komšije, kolege i poznanici vide kako rade. Posle dan-dva u ćeliji, većina njih je kazne ipak platila.

- Do ove godine, za prekršaj se nije mogla izreći kazna rada u javnom interesu, a sada je za mnoga dela moguće odmah odrediti društveno - koristan rad, ali u praksi nemamo još nijednu ovakvu presudu.

Rad u javnom interesu najčešće se izriče kod krivičnih dela iz oblasti saobraćaja, kod nedozvoljenog priključivanja na elektromrežu, kod blažih remećenja javnog reda i mira.

Ova kazna počela je da se primenjuje 2009. i do sada ju je odradilo 1.320 ljudi. Oni su prali gradske zidove, grabuljali lišće i čistili ulice, pomagali u domovima za stare, ustanovama za nezbrinutu decu, Zavodu za lečenje bolesti zavisnosti...

Minimalna kazna rada je 20 sati, a maksimalna 360.