Srbija na “bensedinima”!

Realnost nam je takva da možemo da je preguramo samo uz pomoć - “bensedina” i “bromazepama”! Uzimamo ih na recept, kupujemo ih “ispod žita” u apotekama, gde hoće da se smiluju za naš nepokolebljivi nemir koji nas čeka čim otvorimo oči!

Lekići su nam postali sastavni deo nesesera. Bez njih ne idemo nikuda i jedemo ih kao bombone. Skoro cela Srbija je već nekoliko godina unazad na sedativima. A tome nepokolebljivo svedoče precizni podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), prema kojima smo, samo prošle godine popili neverovatnih 5.3 miliona kutija lekova za smirenje - anksiolotika, u koje spadaju populrni lekići s početka teksta. I nije tu ništa novo, jer prema istom izvoru, nepromenjenu milionsku količinu “smirujućih kutija” progutali smo i 2015. godine, dok smo se 2014. smirivali sa 200.000 kutija više, nego prošle i pretprošle godine. Šta nam se desilo, to je sad tema za istraživanje srpskih psihijatara, a Nemanja Velikić, savetnik za medije direktora RFZO, kaže za “Alo!” da su u pitanju lekovi koji spadaju u anksiolotike - benzodijazepani i dijazepami i koji se nalaze na Listi lekova.

- Za njih je neophodan lekarki recept. Na osnovu dosadašnjih podataka za 2016. godinu, procenjuje da će se o trošku RFZO fakturisati oko 5,3 miliona pakovanja tih lekova. Toliko je bilo 2015. godine, dok je za 2014. faktirisano oko 5,5 miliona kutija anksiolotika. Kada je broj recepata na kojima su propisivani navedeni lekovi, očekujemo da je za prošlu godinu izadto 2,98 miliona, isto koliko i 2015. godine. Tri godine ranije, 2014. za anksiolitike propisano je 3,07 miliona recepata - ističe Velikić i dodaje da je RFZO ukupno za te tri godine izdvojio približno 637 miliona dinara!

Dr Jovan Marić, profesor psihijatrije, kaže za “Alo!” da nam je nažalost realnost katasrofalana i ne možemo da se izborimo sa njom!

- Definitivno se teško živi. Promenio se sistem vrednosti koji smo imali pre 20, 30 godina. Primera radi, sada hipnotisano gledamo u reklame u kojima nam se nude putovanja, da kupimo svašta. A sa druge strane, nemamo para za to. Normalno je da onda slede nezadovoljstvo, uznemirenost, depresija, nesanica... Ne možemo da podnesemo ta stanja i onda posežemo za lekovima. Savremeno društvo je favorizovalo novac, dok smo ranije živeli od ljubavi, druženja, boravka u prirodi - navodi taj stručnjak.

Prof. Marić upozorava da život na lekovima za smirenje može da se pretvori u apsurd, jer su nuspojave upravo ona stanja zbog kojih smo ih uzimali - nervoza, strahovi, ljutnja..., a odvikavanje je baš kao i kod narkomana.