Srbija nije sokak

Čim ti “prolaznici” shvate da taj sokak ipak ima ime i da u njemu, prašnjavom i blatnjavom, žive i ljudi, koji nisu baš srećni što neko gazi preko njih kao da ih nema, kao da su duhovi, odmah se dignu na oružje i počnu da seju bombe po tom sada sokaku sa imenom - Srbija.

Tako je bilo kroz istoriju. Danas je Srbija podeljena manje-više izbornom groznicom, ali deli se i na one koji su za NATO i na one koji nisu za tu „milosrdnu“ organizaciju. Zvanična politika je neutralnost. Međutim, kada se oslušne narod, jedni tvrde da će Srbiji to pomoći da ne bude sokak ili usamljeno evropsko ostrvo. Da će sigurno biti povećana proizvodnja i ulaganje u vojnu industriju.

Navodi se primer da, eto, NATO plaća da se uništava njegova municija. Ali niko ne može da ospori da nas je taj NATO bombardovao i da je tada poginulo mnogo nedužnih ljudi. Danas predstavnici te organizacije sede u našoj vojsci i konsultuju se sa našim generalima o bitnim vojnim pitanjima. Ima i onih koji kažu da mi treba da se izvinjavamo što nas je neko bombradovao. Brilijantno! S druge strane, neki tvrde da je NATO bombardovanje, koje je obavljeno bez dozvole, zapravo siledžijsko pokazivanje mišića uz obaveznu rečenicu: „Može nam se!“.

Nabrajaju se žrtve i obeležavaju se pomeni. Navodi se primer Austrije, koja nije u NATO jer je ekonomska računica prosta. Više košta državu. Pominju se savez s Rusijom, referendum... Ipak, dok Srbi ne budu počeli ponovo da misle samo o svom sokaku i dok budu rastrzani, teško ćemo do jedinstva.