Srbija u ratu s krijumčarima

Informacija da šverceri uzimaju i po 1.500 evra po migrantu daje jasnu računicu zašto su se brojni kriminalci poslednjih meseci okrenuli upravo ovom poslu s one strane zakona.

Odlučna da stane na put krijumčarima, država je sredinom jula oformila zajedničke snage Vojske i MUP-a pod komandom generala Želimira Glišovića, koje su za manje od mesec dana pokazale odlične rezultate u borbi s ovim vidom kriminala, ali i u zaštiti državne granice od ilegalnih prelazaka.

Ekipa „Alo!“ provela je dan na terenu sa pripadnicima Vojske Srbije i policije koji danonoćno osmatraju 464 kilometra dugu granicu sa Makedonijom i Bugarskom. Neki u „pozadini“, a drugi u „prvoj liniji odbrane“ krstare duž granice peške ili u vozilima i brinu se da nijedan migrant ilegalno ne kroči u našu zemlju.

 

Posao im nije nimalo lak. Svakodnevno hvataju krijumčare, uglavnom kriminalce iz Beograda, koji prebacuju grupe sa više desetina ljudi u našu zemlju. Dok posmatramo teren, pitajući se ko bi se usudio da prođe kilometre vrleti i nepristupačnih šuma i kako znaju kuda treba da prođu, naši domaćini nam kažu da su migranti „naoružani“ opremom koja bi mogla da ih odvede i na kraj sveta.

- Pametni telefoni, GPS, ucrtane mape. Šta sve nismo pronalazili kod njih. Pokušavaju na sve moguće načine da prođu - kažu nam iz Vojske i policije. Osim domaćih krijumčara, pomažu im i migranti koji su već „utabali put“, te ih obaveštavaju kako da uđu u Srbiju.

Srećom, ne žele konflikte, te čim vide naše patrole, okreću se i vraćaju nazad. Oni koji kroče na srpsku teritoriju uglavnom traže azil.

- Dovoljno je da vide našu patrolu i da odustanu od prelaska granice. Mi obavestimo bugarske graničare da smo na toj lokaciji primetili grupu lica, a na njima je šta će da rade s njima - svedoči nam pripadnik granične policije.

Mnogi migranti koji uspeju da pređu granicu često završe i u bolnici, što zbog iscrpljenosti, što zbog rana koje su zadobili usput.

- Dolaze pocepani, prljavi i izmučeni. Idu kroz šume gde ljudska noga nije kročila. Seku put kroz kukuruze. Nedavno je jednog migranta u okolini Zaječara izujedao poskok. Kad su ga naši ljudi našli, ruka mu je već bila otekla i bio je u veoma lošem stanju, već je počeo da se gubi. Hitno su ga prevezli u bolnicu i sad se tamo oporavlja - prenosi kapetan korvete Jovan Krivokapić, portparol zajedničkih snaga Vojske i MUP-a.

- Ima i mnogo majki sa decom. Nedavno je grupa sa dve bebe ušla. Bebe, koje imaju oko godinu dana, bile su u toliko lošem stanju da smo odmah pozvali lekarske ekipe, koje su ih prevezle u bolnicu - kaže nam major Vojske Srbije Dragan Maksimović.
Vojnici i policajci se na terenu susreću sa svim i svačim. Migranti pokušavaju da se na sve moguće načine sakriju. U Srbiju prodiru i danju i noću, nebitno da li prži sunce ili lije kiša. Znaju da budu i majstori kamuflaže.

- Noćne patrole redovno krstare. Imamo i termovizijske kamere, kojima motrimo na teren. Toliko su se izveštili da se kriju po šumama da ih je teško uloviti. Kada čuju da patrola stiže, legnu na zemlju i prekriju se lišćem. Možeš i da ga pregaziš, on će da leži i ćuti - svedoči nam pripadnik Žandarmerije. Oprema koju poseduju naši bezbednjaci dosta im pomaže, ali migranti se uvek trude da idu korak dalje. Nabavili su čak i prsluke koji bi trebalo da spreče termovizijske kamere da ih uoče. Srećom, vojsci i policiji ništa ne promiče, tako da je srpska granica bezbedna.

Duž granice ograde nema, samo granični kamen. Iako je teren nepristupačan, konstatujemo da granicu može da pretrči ko hoće. - Šta onda - pitamo i odmah dobijamo odgovor:

- Videli ste usput patrole, a neke i niste - kažu sa osmehom uglas i onda shvatimo da ni muva ne može da proleti da naši bezbednjaci to ne znaju. I za kraj, tek na terenu shvatili smo stari moto ispisan na svakoj karauli „Ponos je biti graničar!”