Srbijom vršlja čak 97 tajnih službi!

Najaktivnije su, osim sveprisutnih CIA, FSB i MI6, izraelska, hrvatska, austrijska, turska, ali i crnogorska tajna služba!

Ruski FSB i austrijska HNA se uglavnom bave zaštitom kapitala koji dolazi iz Rusije, odnosno Austrije. Hrvatske SOA i VSOA, osim privredne špijunaže, naročito se interesuju za stanje u Vojsci Srbije. Izraelski Mosad se, s druge strane, koncentrisao na delovanje u BiH, Sandžaku, na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji, pre svega zbog toga što tamo deluju ekstremni islamisti.

 

Prema rečima Saše Borojevića, savetnika u IPA (Međunarodnoj policijskoj asocijaciji), trenutno je kod nas prisutno najmanje 97 stranih službi!

- Najviše se u svom delovanju po Srbiji ističu izraelski Mosad, nemački BND, britanski MI6, američka CIA, rumunski SOS, slovenačka SOVA, albanski NOS, ruski FSB, hrvatske SOA i VSOA, kao i turske i bugarske tajne službe - kaže Borojević.

 

Govoreći o konkretnom slučaju špijuna Čede Čolovića, on kaže da bi moglo da se pretpostavi da se Čeda u Srbiji, osim istraživanjem o ratnim zločinima i poternicama, bavio i našom vojskom i policijom!

- Moramo svi da razumemo da je predmet ovog slučaja državna tajna i da sve informacije ima isključivo tužilastvo, ali moglo bi da se pretpostavi da je hrvatsku službu zanimalo kako će Srbija da reaguje na gomilanje njihovog naoružanja i vojske kod Brčkog, što je i bio slučaj, a Srbija je na tu provokaciju odgovorila vežbom na Drini sa pripadnicima policije i specijalnih jedinica Srbije i RS. Mislim da Hrvatsku zapravo najviše zanima dokle je Srbija spremna da ide u odbrani svog dostojanstva i integriteta - navodi naš sagovornik.

U to je siguran i policijski ekspert Marko Nicović, koji pritom dodaje da su Hrvati hteli i da „zavuku nos“ i u našu ekonomiju.

- Čeda je verovatno imao naredbu i da prikupi sve informacije o tome čime sve raspolažu naša policija i vojska, kao i kakvo je raspoloženje među njihovim pripadnicima. Naravno, njega je interesovala i ekonomska situacija u našoj zemlji, planovi za privatizacije, ali i samo raspoloženje naroda. Dakle, vojni, ekonomski i bezbednosni aspekt naše zemlje bio je njegov target - navodi Nicović.

S druge strane, Orhan Dragaš, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost, kaže da je slučaj hapšenja penzionisanog oficira Čede Čolovića više spektakl nego što je kontraobaveštajni podvig BIA.

- Naime, pitanje je pre svega koje je informacije hrvatskoj službi mogao da prenosi penzionisani oficir Vojske Srpske Krajine. Drugo pitanje koje se nameće je šta je BIA čekala ovolike godine, ako se tvrdi da je zahvaljujući špijunaži Čede Čolovića Hrvatska podigla optužnice protiv devet srpskih oficira. Što se tiče legalnosti akcije, nema dileme da BIA ima pravo, to jest obavezu, da nadzire i obrađuje sve bezbednosne pojave i pojedince koji potencijalno mogu da budu opasnost po ustavni poredak Srbije, njenu bezbednosnu spremnost i ekonomiju. Što se tiče nervoznih reakcija hrvatskih zvaničnika, one nisu nikakva novost godinu dana unazad. Hrvatska se vratila u najmračnije vreme svoje moderne istorije, u vreme ustaštva i fašizma. Ono što treba istaći i pohvaliti je mudrost premijera Aleksandra Vučića, koji ni na koji način ne komentariše hapšenje Čede Čolovića, pokazujući da službe i pravosudni sistem treba profesionalno i nezavisno da rade svoj posao - kaže Dragaš. On je objasnio i zbog čega je Čolovića hapsila BIA, a ne VBA, iako je on bio vojno lice.

- VBA je nadležna samo za aktivne pripadnike Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, a za ostale građane, kao i za penzionere Vojske i Ministarstva odbrane, nadležnost ima BIA kao civilna agencija - naveo je Dragaš.