Srbiju tek čekaju katastrofalne poplave!

U maju 2014. godine Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu zadesile su strahovite poplave. Kiše koje danima nisu prestajale doneo je ciklon tipa Vb, koji je stigao s Mediterana gde je absorbovao ogromnu količinu vlažnog vazduha, a koji se krećući se ka severu ohladio i pretvorio u kišu.

Ekstremne padavine povećale su se i na globalnom nivou, u kojima važnu ulogu igraju i termodinamički i dinamički mehanizmi. U studiji koju je objavio časopis "Nauka" ("Science"), autori su istakli da je ono što je naročito čudno u slučaju poplava na Balkanu, jeste činjenica da je ciklon koji je doneo tu kišu bio stacionaran, odnosno da je dosta dugo stajao na jednom mestu.

Naučnim jezikom rečeno, autori studije smatraju da je uzrok potopa koji smo doživeli verovatno povezan sa kvazi-stacionarnim planetarnim Rosbijevim talasima, iliti narodski rečeno, "saobraćajnom gužvom na nebu" koja je dovela do toga da je ciklon "zapeo" iznad ovih prostora. Još pojednostavljenije, ta gužva nastala je usred gomilanja ogromnih vazdušnih struja koje su "zakočile" ciklon iznad Balkana.

Te vazdušne struje se u normalnim okolnostima kreću između ekvatora i Severnog pola prema istoku, ali su u našem slučaju nekoliko dana bile "stale" iznad Srbije, Hrvatske i BiH.

Ali, kako se navodi u studiji, u ovom delu sveta ekstremne padavine će biti učestalije nego u ostatku planete, pa oblast Balkana u budućnosti mora da bude spremna na češće i veće poplave od onih iz 2014. godine.

- Bili smo iznenađeni kada smo videli koliko je dugo sistem, koji je uzrokovao poplave na Balkanu, bio zakočen iznad tog regiona. Kao da je ciklin tipa Vb "Ivet" (odnosno "Tamara", kako je navzan u Srbiji, op.aut.) bio zarobljen tamo - rekla je Liza Štadher sa Univerziteta za istraživanje klimatskih uticaja iz Postdama, inače vodeći autor ove studije.

- Dan za danom kiša je lila i natapala tlo dok nije postalo zasićeno vodom, što je dovelo do poplava koje su odnele nekoliko desetina života i nanele štetu od tri i po milijarde evra - rekla je ona.

Iako su prosečne dnevne padavine na Balkanu u porastu od 1950. godine, intenzitet onih iz maja 2014. bio je za trećinu veći od tog proseka. Štaviše, učestalost takvih potencijalno razornih ekstrema na Balkanu, iako još retkih, duplirana je za poslednjih 60 godina.

- Ovo je zabrinjavajuće, pošto sve češće viđamo ekstremne padavine u sve većem delu sveta - istakao je koautor studije Dim Kumu.

Kako je dodao, promene nad Balkanom su bitno veće od onih koje su očekivane od prostog zagrevanja vazduha. Regionalne temperature rastu od sredine prošlog veka, a kapacitet toplog vazduha da zadrži vodu i donese intenzivne kiše povećan je za oko sedam odsto po stepenu zagrevanja. U prevodu, poslednjih 60 godina na ovim prostorima raste temperatura, a sa njom i količina padavina, naročito tokom toplih meseci.

Ali u maju 2014. desilo se još nešto što je dovelo do opšteg haosa i potopa. Osim što su se iznad Balkana "zaglavile" vazdušne struje koje su tu donele ciklon - iznad nas su zapele i mlazne struje. Te struje koje se nalaze na velikim visinama koriste putnički avioni ne bi li bukvalno dobili "vetar u leđa" i tako uz manju potrošnju goriva postigli veću brzinu.

Ta rezonanca između dva "zakočenja" nije dokazana kao uzrok poplava, ali je interesantno da se ista stvar desila 1997. godine tokom katastrofalnih poplava u Nemačkoj.

Naposletku, ekstremne vremenske prilike biće u budućnosti sve učestalije, a kako su zaključili autori ove studije, na njihovom udaru naročito će se naći ovo naše parče sveta.