Srećan put!

Tačnije, ovi što kukaju na Prokop, koji smo gradili 45 godina, pa onda dodali sve pežorativno Vučiću u čast. Pa (psovka koju ne smem da napišem) nije ga Vučić gradio 45 godina. Mislim, nije ga on ni sada gradio, ali hajd‘ da verujem da je „ispratio“ da pozajmljene pare odu tamo za šta su namenjene. O tome kako ćemo ih vraćati, za sada neću.

Elem, da se vratimo na remek-delo železničko. Moram priznati, lepo izgleda, ukoliko zanemarim onih nekoliko desetina građana koji su došli da „podrže“ celu akciju. Eto, ja sam otvaranje prespavala. Sve i da nisam, ne bih otišla da gledam kako Štadler ulazi u stanicu.

Možda me činjenica da taj Prokop sada izgleda „svetski“ natera da jednom i uđem u voz. Neću ga porediti sa drugim stanicama u svetu.

Iskreno, nisam ih obilazila. Malo zbog toga što ne putujem vozom, više zbog toga što nemam para da uopšte putujem, ali hajd! Znam te svetske stanice sa fotografija, i uglavnom budu puste jer ih evakuišu zbog terorista, ali ono, može da se meri. Fensi peroni tu, hromirani gelenderi tu, mermer, sve fino napakovano, svetleći znakovi. Pa konačno ličimo na prestonicu, samo nek nas teroristi zaobiđu.

O hvalospevima i ponosu premijera ovog puta neću. Donekle ga i razumem. I ja izvodim pobednički ples u redakciji svaki put kada „Alo!“ načini neki uspeh. Nekako, oživi dete u meni, iako već dugo ne čitam ruske klasike. Eto, sad mi jedino ostaje da molim dase sa markerima i sprejovima da stanicu ne unakaze grafitima već idući ponedeljak. Nek taj Prokop bar neko vreme na nešto liči. Srećan nam put!