Strah!

Videla sam strah u njegovim očima, strah koji me je naveo da pomislim kako li je roditeljima tih devojaka.

Uključila sam televizor i gledala uplakanu Gordanu Uzelac kako daje izjavu policiji. Bila je uplašena, povređena... U njoj sam videla sebe, u njoj sam videla sve moje koleginice iz redakcije. Ponovo sam pomislila na to kako li je njenim roditeljima dok gledaju uplakanu, uplašenu i povređenu ćerku...

Ne znam zašto sam odmah pomislila na porodice tih devojaka, verovatno zato što sam i sama svesna da se kada radite ovaj posao naviknete na sve. Na uvrede, prozivke, komentare...

Na batine se nećemo navići, na batine se ne smemo navići! To je linija koja deli uređenu državu od potpunog haosa.

Samo mi kažite kako možete opravdavati nekog ko je udario ženu? Kojim rečima?
Imate li ćerku, sestru, majku, drugaricu, devojku, suprugu? Kako bi vam bilo da neku od njih gledate uplakanu, uplašenu, povređenu?

Potpuno je nebitno da li gledate TV „Pink“, potpuno je nebitno da li podržavate Aleksandra Vučića. Tukli su dve devojke koje su radile svoj posao, pokušavale da rade svoj posao dok ih udarci nisu zaustavili.

Ne postoje reči koje mogu opravdati to što se desilo novinarkama TV „Pinka“! Ne postoji „ali”! Molim vas, nemojte izgovarati ali, jer svaki pokušaj opravdavanja onog što se tim devojkama dogodilo može biti motiv nekim drugim siledžijama da zamahnu pesnicama.

Nemojte zbog Gordane, zbog Mare, zbog svih nas...