Dejan Savićević
Robert Getel
Dejan Savićević

Robert Getel

Dejan Savićević, Foto: Robert Getel

Kako je pre tačno 26 godina u Bariju, pred finale Kupa evropskih šampiona sa Olimpikom iz Marselja, grupa momaka iz jedne socijalističke zemlje odolela kapitalističkim milionima, za „Alo!“ otkriva Dejan Savićević, jedan od najboljih igrača Zvezdine neponovljive generacije.

- Bernar Tapi, tadašnji gazda Olimpika, zahvaljujući novcu napravio je najmoćniji tim u tom trenutku. Doveo je Žan-Pjera Papena, najboljeg strelca, doveo je Dragana Stojkovića Piksija, Krisa Vodla, kupovao je sve igrače koje je poželeo, ali titulu prvaka Evrope te 1991. nije mogao da plati. Nismo mu mi dali - započinje priču Dejo.

Na koji način je gazda Olimpika želeo da „zatvori“ finale u Bariju?

- Bilo je tu raznih pokušaja mešetarenja. Tapi je preko srpskih menadžera koji su radili transfere u Francuskoj pokušao da stupi kontakt s pojedinim igračima Zvezde, da doturi mito, ali su svi ti napadi odbijeni. Videlo se to na kraju finalnog meča. Naš kapiten i golman Dika Stojanović je nekoliko dana pre dolaska u Bari prijavio da su mu Tapijevi posrednici nudili novac u koferima da primi gol na meču sa Olimpikom. Jednostavno, to finale nismo smeli da izgubimo. Streljali bi nas po povratku u Beograd da je Olimpik pobedio. Nismo smeli da izneverimo „delije”.

Strahovao sam zbog Mihinog penala!

Dejo zbog povrede u 85. minutu i izmene nije bio učesnik antologijske penal-serije. - Ispalo je dobro jer su moji saigrači šutirali bolje nego što bih šutirao ja. Darko je bio paklen gol-igrač, Robi je strašno izvodio jedanaesterce, Belodedić uvek smiren, pa i Bina je bio dobar penaldžija. Iskreno, plašio sam se pomalo samo Mihinog izvođenja, uprkos njegovom razornom udarcu. Na kraju, kada je beloj tački prišao Pančev, tu već nije bio problema, znao sam da postajemo evropski šampioni - iskren je Dejo.

I vama su pokušavali da pomute glavu milionima?

- Indirektno, italijanski novinari su unosili pometnju u naše redove. Mene su jurili s pitanjem - kako bih reagovao na ponudu nekog kluba od pet milijardi lira, tadašnjih 7,5 miliona nemačkih maraka? Samo, nisu znali da mene takve priče nisu doticale. Nimalo. Ionako sam imao ugovor sa Zvezdom na još godinu dana, do juna 1992, tako da u danima pred finale nisam ni imao neku iluziju da bih mogao da ranije napustim klub. Kada su posle Barija iz Zvezde otišli Prosinečki, Dika i još pet-šest igrača, pokucao sam na vrata kancelarije Dragana Džajića. Rekao sam Džaji da ako proda Prosinečkog ili Belodedića nema šanse da nastavim karijeru na „Marakani”. On mi je potvrdio da ćemo sva trojica ostati na okupu, da ćemo i dalje imati dobar tim i da će to biti OK.

Slažete li se da je meč u Bariju bio možda i najružnije finale u istoriji Kupa evropskih šampiona.

- Verovatno jeste, to je bila i najgora utakmica naše generacije. Branili smo se većim delom utakmice. Imali smo nekoliko kontri, ali Olimpik je bio iskusniji tim s velikim brojem internacionalaca. Na kraju, najvažnije je da smo uzeli najvredniji fudbalski trofej. Ponosan sam na tu Zvezdinu titulu. Samo mi i Steaua smo iz istočne Evrope ostvarili taj uspeh. Pogledajte koliko su Rusi poslednjih godina uložili para, kupili su nedavno Hulka za 40 miliona evra, ulagali veliki novac pa nikako da se primaknu ekipama sa zapada. Zvezdin trofej iz Barija za mene ima posebnu težinu, čak dosta veću nego onu što sam osvojio sa Milanom 1994. godine - s ponosom će Savićević, danas predsednik FS Crne Gore.

Komentari (1)

beograd

30.05.2017 09:18

dejo majstore pa ti si..bog..