Štrikajmo do 15. oktobra

Letnji frotir sam odavno zamenila sa čak dva jorgana i u stanu boravim isključivo u debelim vunenim džemperima i toplim duksevima, a ozbiljno razmišljam da babi naručim da mi ištrika vunene čarape jer mi se noge lede, uprkos kućnim papučama.

Nisam zimogrožljiva, ne živim u Sibiru i demantujte me slobodno ako preterujem. Ali čim je temperatura znatno pala, naročito u večernjim i jutarnjim časovima, složićete se da je zaista ledara.
Već nekoliko puta sam bila prinuđena da upalim klimu i svaki put kada sam se latila daljinskog, pitala sam se hoće li se toplane smilovati i nekada pre utvrđenog roka (15. oktobar) pustiti toplotu u radijatore. Stvarno nema smisla uključivati grejalice i trošiti struju kad tokom cele godine plaćamo centralno grejanje, a dobijamo ga onda kada oni odluče i procene da je hladno.

Kada se već tako pomno drže vremenske prognoze i postavljaju uslove za ranije uključivanje grejanja (samo ako tri dana zaredom srednja dnevna temperatura bude 12 stepeni), zašto im je problem da nekada i pre početka grejne sezone, ako je izrazito hladno, utople stanove građana?

Međutim, njih očigledno nije briga da li se mi smrzavamo jer propisi su propisi, a oni se, jelte, moraju poštovati.

Svake godine se vrti ista priča, mi smrtnici plaćamo, pred grejnu sezonu kukamo da nam je hladno, a često i u toku same sezone, i niko nas ne čuje. Još devet dana ima do 15, a nama preostaje samo da se do tada molimo za sunce i štrikamo džempere jer će nam biti potrebni za sledeću grejnu predsezonu.