Švajcarska okupirala Lihtenštajn - greškom!

E, baš ta vojno neutralna Švajcarska, za koju je većina ljudi zaboravila kada je poslednji put ratovala, uspela je čak tri puta da okupira susedni Lihtenštajn!

I to u roku od 30 godina!

I svaki put greškom!

Lihtenštajn je toliko mali da ga lako možete promašiti. Ali Švajcarcima se to nije desilo.

Ta državica ima površinu od samo 160,5 kvadratnih kilometara, odnosno velika je skoro kao tri Menhetna. U njoj živi 37.000 stanovnika, a graniči se sa Švajcarskom na zapadu i jugu i Austrijom na istoku i severu. Jedna je od najbogatijih država i ima jedan od najmanjih procenata nezaposlenosti.

Ali nema dve stvari.

Prva je aerodrom, zbog čega je najbrži način da tamo odete vazduhom taj da sletite u Cirih. Druga stvar koju nemaju jeste vojska. Lihtenštajn je od te ideje odustao 1868. godine, pa je jedna od svega 22 države u svetu koje nemaju armiju.

Ali u jednoj stvari su svetski šampioni - proizvodnji veštačkih zuba.

Elem, sada kada smo vam malo pojasnili neke bitne stvari o Lihtenšajnu, red je da objasnimo i kako se desilo da su ih Švajarci tri puta napali i okupirali...

Prvi put to se desilo 5. decembra 1985. godine, kada je švajcarska vojska tokom vežbi koristila i projektile zemlja-vazduh. Iako je vreme bilo loše, a uz to i vetar jak, odlučili su da ih pošto-poto lansiraju. Projektili su pali pravo u šumu Banvald u Lihtenštajnu.

Država koju vodi jedini princ u Evropi koji ima klasičnu vlast većim delom je pošumljena. Što će reći da je izbio veliki šumski požar, potpumognut jakim vetrom.

Došlo je do diplomatskog incidenta, koji se na kraju sveo na to da li je vetar kriv za bombardovanje i požar. Švajcarci su inisitirali na vetru, pošto bi to skinulo odgovornost s njih jer nisu proizvođači dotičnih projektila.

Srećom, u bombardovanju i požaru niko nije stradao, a problem je rešen tako što je Zemlja sireva platila milionsku odštetu Zemlji veštačkih zuba.

Druga invazija desila se 13. oktobra 1992. godine. Kadeti švajcarske vojske bili su na manevrima i po naređenju su morali da pošalju izvidnicu u Trajsenberg.

U pitanju je seoce sa 2.564 stanovnika u kojem se govori dijalektom nemačkog jezika iz 14. veka. Sve je bilo jasno kao dan, osim jednog veoma bitnog detaljčića...

Dotično seoce od jedva dvadesetak kvadratnih kilometara se, naime, nalazi u Lihtenštajnu.

Dakle, štab švajcarske vojske smetnuo je s uma da su kadete faktički poslali da okupiraju drugu državu.

Problem je predstavljala i činjenica da između dve države ne postoji granica, pa niko od kadeta nije mogao da primeti da nešto nije u redu. Olakšavajuća okolnost je bila i to što se u obe zemlje koriste isti jezik i valuta, ali i to da je Švajcarska po međudržavnom ugovoru zadužena za odbranu Lihtenštajna.

Ovog puta takođe nije bilo povređenih, a nije pričinjena ni materijalna šteta, pa je izvinjenje bilo sasvim dovoljno.

Ali ostaće upamćemo i da je na pitanje kako su se osećali zbog te invazije portparolka lihtenštajnskih vlasti dala antologijski odgovor:

- Niko nije ni primetio šta se desilo...

A onda je došao 1. mart 2007. godine...

Tog mračnog četvrtka divljalo je nevreme kada se 171 švajcarski vojnik uputio na manevre bez kompasa ili GPS-a. I baš tada je vreme od lošeg preraslo u grozno, pa je počela i teška kiša. Tako je barem zvanično saopšteno u objašnjenju ovog incidenta...

Vojnici su, naime, do jutra uspeli da zađu čitav kilometar u Lihtenštajn pre nego što su shvatili šta su uradili.

Kasnije je jedan od tih vojnika u intervjuu za švajcarski "Blik" otvorio dušu i pokušavajući da objasni šta se desilo iskreno rekao:

- Bilo je tako mračno...

Srećom, žitelji Lihtenštajna opet nisu primetili šta se desilo, niti da su bili "okupirani". Stvar je ponovo sređena izvinjenjem.

S obzirom na istoriju švajcarskih "invazija" na Lihtenštajn, realno se može očekivati da se neki od ovih doživljaja u doglednoj budućžnosti ponovi. Nadamo se, jednako miroljubivo.