Svako deseto dete nije vakcinisano

Postoje slučajevi kada deca ne treba, odnosno ne smeju da dobiju vakcinu. Pedijatar novosadskog Doma zdravlja dr Galina Gavanski kaže da deca ne dobijaju vakcinu kada imaju akutno oboljenje, povišenu telesnu temperaturu, ako su alergična na neku od komponenti vakcine.

- Žive vakcine ne dobijaju deca s oslabljenim imunitetom, s malignim oboljenjem, posle transfuzije krvi ili na terapiji kortikosteroidima, ali kada dete ozdravi, može da se vakciniše - kaže dr Gavanski za novosadski "Dnevnik".

Dr Mioljub Ristić iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Vojvodine navodi da je u Južnobačkom okrugu obuhvat nekim vakcinama veći, a nekim manji, u odnosu na 2014.

- Prema podacima iz 2014, jer se podaci za 2015. još ažuriraju, na teritoriji Vojvodine, od ukupnog broja dece koja nisu vakcinisana zbog nemedicinskih razloga, oko 13 odsto roditelja je odbilo vakcinaciju dece, odnosno od ukupnog broja sve nevakcinisane dece iz bilo kog razloga, 10 odsto dece nije imunizovano zbog odbijanja vakcinacije - kaže dr Ristić.

Dr Galina Gavanski navodi da u novosadskom Domu zdravlja na 100 do 200 roditelja, bude jedan koji odbija da vakciniše dete.

- Ono što nas zabrinjava jeste činjenica da je takvih roditelja sve više. Kao razlog za odbijanje vakcinacije navode da je nepotrebna, jer danas nema tih bolesti protiv kojih se deca vakcinišu, da su vakcine pokretači drugih bolesti i autizma. Najčešće odbijaju samo žive vakcine, odnosno vakcinu protiv rubele, morbila i parotitisa i vakcinu protiv poliomijelita, a retki su roditelji koji odbijaju sve vakcine - kaže dr Gavanski.

Prema njenim rečima, zbog nevakcinisanja, dete može da se razboli od tih bolesti i da one ostave posledice na njegovo zdravlje i život.

I dr Ristić smatra da je rizik od pojave i širenja nekog oboljenja veći u sredinama gde je imunizacije nižeg obuhvata. Bez kolektivnog imuniteta stradaju bolesna deca.

- Da bismo govorili o kolektivnom imunitetu neke populacije protiv određene zarazne bolesti, potrebno je da obuhvat vakcinama protiv te bolesti bude najmanje 95 odsto. Ovo je od izuzetnog značaja s aspekta ne samo zaštite pojedinca koji je vakcinisan, nego i zaštite dece koja nisu mogla biti vakcinisana iz nekih medicinskih razloga, a koja bi u slučaju oboljevanja mogla imati ozbiljniju kliničku sliku bolesti, komplikacije ili čak i nepovoljan ishod bolesti - kaže dr Ristić.

Stope oboljevanja protiv 10 zaraznih bolesti u Vojvodini, protiv kojih se sprovodi imunizacija značajno su smanjenje, a neka oboljenja se više ne registruju u opštoj populaciji Pokrajine. Poslednji slučaj dečje paralize u Vojvodini registrovan je 1963, a difterije 1977. godine. Tetanus se registruje samo među starijom populacijom, zbog toga što je period od vakcinacije do razvoja bolesti veliki. Ovo je uređeno periodičnim revakcinacijama protiv tetanusa na svakih 10 godina, ali je obuhvat revakcinacijama među starijima nizak.