Sve nas boli, ali na bolovanje ne smemo

- Posao je vrlo naporan, radi se stojeći, mnogi radnici se žale da ih bole ruke, mišići i kičma. Međutim, niko od radnika koji su prijavljeni na određeno ne sme na bolovanje. Svi strahuju da im po isteku ugovora oni neće biti produženi. Pa tako ćute, trpe i rade dok mogu. I što je najgore, sve je po zakonu jer poslodavac ima pravo da ne produži ugovor radniku koji je zaposlen na određeno. Sa zaposlenima za stalno je

druga priča, oni idu na bolovanje bez posledica. To su uglavnom radnici koji su zaposleni na početku, odmah posle otvaranja fabrike - priča za „Alo!“ jedan od zaposlenih koji je želeo da ostane anoniman.

Prema njegovom svedočenju, norme su veoma zahtevne i ne uspevaju uvek da ih ispune.

- Prave se takozvane instalacije. Kada su u pitanju neke lakše, onda nije problem napraviti 150 instalacija u smeni. Ali ako su teže, onda nastaju problemi - menadžeri jure lidere, a lideri radnike, pa oni koji ne rade dovoljno brzo dobiju sankcije, pišu izjave, dobiju upozorenje ili ostaju dva sata posle smene da odrade ono što nisu stigli, ili čak samo da vežbaju brzinu rada. Ta dva sata im se plaćaju, ali mnogima to napravi problem s prevozom, budući da dolaze sa sela. Nismo sigurni ni da li po zakonu poslodavac ima pravo da nas drži dva sata posle smene, čak i uz plaćanje - dodaje ovaj radnik “Jure”.

On kaže da zaposleni imaju pravo na pola sata pauze, ali rukovodioci zahtevaju da na radnom mestu budu pet minuta ranije.

- Tako nemamo ni 25 minuta pauze. Neko ih iskoristi da jede, neko da zapali cigaretu... Radnici u noćnoj imaju dve pauze - jednu od 20 i jednu od 10 minuta...