Prvi put Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u SAD deklaracijom koju je donela Socijalistička partija Amerike. Ideja za

obeležavanjem Međunarodnog dana žena pojavila se početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših uslova rada.

Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno su protestovale prvi put 8. marta 1857. godine u Njujorku zbog loših uslova rada i niskih plata. Demonstracije je rasterala policija, a žene su dva meseca kasnije osnovale sindikat.

Osmomartovski protesti postali su narednih godina tradicija, a najmasovniji su bili 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

Prva međunarodna ženska konferencija bila je održana 1910. godine u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke internacionale, kada je ustanovljen Međunarodni dan žena, na predlog Klare Cetkin, koja je bila član Nemačke socijalističke partije.

Naredne godine Međunarodni dan žena obeležen je u Austriji, Danskoj, NJemačkoj i Švajcarskoj. Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stadijum ruske revolucije.

Nakon Oktobarske revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Vladimira Iliča Lenjina da 8. mart postane državni praznik i tokom sovjetskog razdoblja koristio se za obeležavanje "herojstva radnica".

Međutim, u mnogim komunističkim državama taj praznik je izgubio svoju ideološku osnovu i postao je prilika muškarcima da iskažu ljubav i poštovanje prema ženama.

UN su 1975. godine, koja je bila proglašena Međunarodnom godinom žene, zvanično počele da obeležavaju ovaj praznik pod nazivom Međunarodni dan žena.

Dve godine kasnije Generalna skupština UN je rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira.

Slave dame i u Srbiji

Nizom akcija i skupova u Srbiji će danas biti obeležen 8. mart. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i Zaštitnik građana Saša Janković čestitali su svim građankama Srbije Međunarodni dan žena.

Janković je poručila da Osmi mart slavi žene i njihovu vekovnu borbu za ljudska prava, ravnopravnost i razbijanje stereotipnog ponašanja i rodnih predrasuda.

"U toj borbi, žene su dobile pravo glasa i učestvovanja u javnom i političkom životu, pravo na plaćeno porodiljsko odsustvo, veću ekonomsku nezavisnost, bolje obrazovanje. U pojedinim segmentima u Srbiji pokazani su bitni pomaci. Tako danas sve više žena aktivno participira u javnom i političkom životu. Naše društvo se polako privikava i na sve veći broj žena u nekim profesijama, koja su do juče označavane kao "muške", navela je Janković i dodala da se Srbija i dalje svakodnevno suočava sa diskriminatornim stavovima o ženama.

Kako kaže, tome u prilog govori i prošlogodišnja statistika Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koja pokazuje da se najveći broj pritužbi odnosio na diskiminaciju žena u oblasti rada i zapošljavanja.

Prema njenim rečima, žene se često teže zapošljavaju, rade slabije plaćene poslove, društvo ne vrednuje dovoljno rad koji one obavljaju u svojim domaćinstvima, a posebno osetljive kategorije su trudnice i porodilje, osobe sa invaliditetom, starije žene, žene iz ruralnih područje.

Povodom Međunarodnog dana žena, ombudsman je istakao da nezaposlenost, siromaštvo, konflikti i krize pogađaju žene teže nego muškarce, a da je upravo učešće žena, i još više liderstvo, najbolji način da se ta neravnopravnost i društvena nepravda ukinu. Ženska i rodna ravnopravnost ne idu na uštrb muškaraca - bez rodne ravnopravnosti nema socijalne pravde i ona oslobađa pun potencijal društva i svih njegovih članova, naveo je Janković u saopštenju.

"Na žalost, iako je svest o ravnopravnosti žena sve izraženija, one u stvarnosti još uvek trpe čak i najbrutalniji oblik neravnopravnosti - rodno zasnovano nasilje," upozorio je on. Ujedinjene nacije su zvanicno 8. mart proglasile Međunarodnim danom žena u drugoj polovini sedamdesetih godina 20. veka.