Sveti Jovan, božji kum!

Otuda i ime Jovan Krstitelj. U narodu je poznat i kao Jovan Preteča jer je rođen šest meseci pre Isusa i najavio je njegov dolazak. Živeo je jednostavnim i asketskim životom, hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.

Naši preci su na današnji dan izvodili različite rituale, pokušavajući da saznaju šta ih čeka u budućnosti i moleći sveca da im pomogne u ostvarenju želja, jer se od davnina smatralo da je Jovan božji kum. U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja, ali i zaštitinikom tog cenjenog običaja.

Takođe, običaj je da se u ponoć izabere jedno jaje i spusti u posudu s vodom, pa ako potone, to znači da je sudnji dan blizu. Ovaj običaj je bio naročito popularan među starim i bolesnim ljudima, koji su želeli da saznaju da li će dočekati sledeći Jovanjdan.

Sveti Jovan se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave, pripremom slavskog kolača, žita i vina i osveštanjem. Ukoliko pada u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda i petak), sprema se posna trpeza. Srpski narod izuzetno poštuje Svetog Jovana, pa je u narodu zabeležena i izreka: „Nad Jovanom višeg i pribranijeg nema“. Kada ljudi nešto žele da zamole nekoga, a da im druga strana molbu ne odbije, kažu: „Kumim te Bogom i Svetim Jovanom“. Veruje se i da Jovan Krstitelj stoji na vratima onog sveta i da propušta duše mrtvih.