Sveti Nikola milosrdni pobednik

Poreklom je iz grada Patare, iz Likije. Njegovi roditelji, otac Teofan i majka Nona, bili su pobožni ljudi.

Nikolaj, odnosno Nikola je bio sin jedinac. Njegovo ime znači pobednik naroda, a on se, vođen Božjom promišlju i zakonima, u skladu sa njima pokazao kao apsolutni pobednik nad zlom. U srpskom narodu se veoma poštuje, i kult posvećen Svetom Nikoli je veoma živ, a praznik ustanovljen ovom svetitelju svetkuje se u celom hrišćanskom svetu.

Na početku je Nikolaja Čudotvorca o duhovnom životu i hrišćanskoj veri podučavao njegov stric Nikolaj, episkop patarski, pa su se zajedno i zamonašili u manastiru Novi Sion. Nakon što su mu roditelji preminuli, razdelio je sav imetak sirotinji i postao sveštenik u svom rodnom gradu. Bio je milosrdan i skroman po prirodi, te se povukao u samoću u nameri da ostatak života provede u molitvi, potpuno okrenut Bogu.

Međutim, javio mu se tada glas Gospodnji, koji je od njega zatražio da se među narodom podvizuje. Posle tog iskustva Nikolaj se vratio među svet i nedugo potom postao arhiepiskop grada Mira u Likiji, pa je stoga poznat i kao episkop mirlikijski.

Svetog Nikolaja Čudotvorca je narod još za života proglasio svetiteljem. Bio je izuzetno istinoljubiv, veliki borac za pravdu i milosrdan. Ko god mu je zatražio pomoć, on mu je nije uskratio. Spasavao je mnoge od bolesti i sigurne smrti, pružao je utehu i utočište siromašnima i nemoćnima. Zabeleženo je da mu je lice uvek izgledalo kao da iz njega isijava neka naročita svetlost.

Kako se Sveti Nikola smatra zaštitnikom trgovaca i sirotinje, sačuvane su brojne legende o njegovim plemenitim delima. Posebno je čuveno njegovo milosrđe prema sirotinji. Jedna od najpoznatijih priča je da je svakog decembra biskup Nikola svoju godišnju zaradu davao siromašnim porodicama, i to anonimno, što je vremenom preraslo u legendu o Deda Mrazu.