Te jedno, te isto

Ne, nije mi došla ni ona pesma o FAP mašini (mada me živo zanima kakva je na kraju sudbina pribojske fabrike), ni ona o inspektoru Nagibu (mada su inspektori aktuelni prethodnih godinu i kusur u rijaliti slučaju ubistva Jelene Marjanović), ni LM hit, u kojem se priča o „lakoj noti da se ćuti i trpi“ (slučajna je svaka sličnost sa onim što nam starlete po zanimanju, a pevačice u pokušaju, serviraju).

Setih se, naime, Rambovog nastupa na „Egzitu“ 2004. godine, kada je desetak minuta publici u jednoličnom ritmu pevao: „Te jedno, te isto“, beskonačno ponavljajući tu frazu. Nadrealno je koliko delovanje dela opozicije podseća na ovu Rambovu mantru. DS je postavila Balšu Božovića za šefa izbornog štaba za beogradske izbore. Imenovanje pomenutog Balše na takvu poziciju je apsolutna garancija neuspeha. Čovek je uspeo da stranku kojoj pripada svede na nivo borbe za cenzus u glavnom gradu i za to biva nagrađen poverenjem da će uspešno izneti sledeće izbore - bez obzira na rezultate. Nadrealno.

Dragan Đilas se i dalje femka u vezi sa kandidaturom i podrškom koju (ne)će dobiti. Nadrealno je da deo opozicije veruje da će Đilasov izborni debakl iz 2014. biti zaboravljen i da će građani naprasno pokloniti poverenje bivšem gradonačelniku - bez obzira na rezultate. „Dosta je bilo“ i Pokret slobodnih građana se prepucavaju medijski. Ovo što rade i jedni i drugi podseća me na dernjavu mačaka u februaru: galama koja se završi besciljnom jurnjavom. Umesto da su na terenu, oni se međusobno prozivaju - bez obzira na rezultate. Nadrealno. Čanak je već više od četvrt veka predsednik svoje stranke, bez obzira na rezultate. Boris Tadić bi, izgleda, opet da bude nešto, bez obzira na rezultate. Čeda ponovo ima stav o nečemu. I dalje je predsednik stranke, bez obzira na rezultate. Kompletno delovanje se svodi na mržnju i kritizerstvo.

Ima li takozvana građanska opozicija nekoga novog i nešto novo da ponudi? Sve sami reciklirani kadrovi, stari politikanti, koji „obuku novo odelo“ i misle da će građani zaboraviti ko su i šta su. Ima li takozvana građanska opozicija neku novu ideju, neki predlog, umesto što se sav njen politički program svodi na Tviter junačenje, kuknjavu strancima, međusobno prepucavanje i kritizerstvo Aleksandra Vučića.

Zaključak se nameće sam: te jedno, te isto. Te jedno, te isto. Te jedno, te isto... Baš kao u Rambovoj antologijskoj epizodi: isti ljudi rade iste stvari i misle time da ugroze vladajuću stranku - a onda se naknadno zgražavaju i čude kad Beli Preletačević dobije više glasova od većine navedenih. U političkim komunikacijama je prosto: kad nudite ništa, od građana u glasovima dobijete takođe ništa. Građani dobro čuju, vide i osećaju ko i kako radi. Možda im se može prodati rog za sveću jednom, ali ne može više puta. Zato evo mog skromnog profesionalnog saveta za uvaženu gospodu iz takozvane građanske opozicije: ako želite dug i uspešan opozicioni staž, samo nastavite da pevate „te jedno, te isto“, sa sve Balšama, Đilasima, Čancima i ostalima. Sa takvim pristupom jedina zagarantovana stvar je - neuspeh.