Teško mi je što je Stevan izgubio meč života!

Slavko Ilkić, golman FK Proleter iz Banatskih Karlovaca, sa kojim se na utakmici prošle subote sudario tragično preminuli saigrač Stevan Ilić (27) ne može još da veruje da njegovog duruga nema.

U porodičnom domu Ilkića neizmerna tuga. Slavko, njegova manjka Anđelka, otac Jovan i dve sestre od kobne utakmice u Pančevu žive u agoniji i strepnji. Prvo su se nadali da će Stevan ipak ozdraviti, a sada su u žalosti, jer je izgubio bitku.

- Nemoj sinko, sebe da kriviš, govorio mi je Stevanov otac na sahrani, dok sam njemu i Stevanovoj majci izjavljivao saučešće - priča Ilkić kroz suze i dodaje da nema reči da opiše koliko mu je žao.

- Nemam reči da opišem koliko mi je teško da poverujem da nije preživeo udarac, za koji mi se, činilo, da je manji, nego mnogi koje smo zadobijali na utakmicama - kaže mladi golman.

On dodaje da je to bio, tek, još jedan duel dva igrača, Stevana u njihovom timu i drugog protivničkog.

- Kao i svaki golman, izboksovao sam loptu i pao. Dalje se ne sećam šta je tačno bilo - da li je Stevan pao preko mene, ili ja na njega. Jedino sam osetio trzaj u kolenu. Zato, pretpostavljam, da je on pao na mene. Ali sve je ličilo na jednu bezazlenu situaciju. Meni su sprejom naprskali kolenu, a njemu pomogli da izađe sa terena, jer se žalio da ga boli stomak. Odvezli su ga u bolnicu u Pančevu, a zatim u Beograd. Bio je svestan do operacije, nadamo sam se, iz sveg srca sam želeo i molio se da ozdravi - priča potreseni Ilkić.

Kako kaže, u svojoj golmanskoj karijeri imao je mnogo žustrijih, opasnijih, težih startova od ovog koji je Stevana odveo u smrt. Video toliko brutalnijih, koji su prolazili bez posledica. I sam je doživeo mnogo udaraca, a ovaj nije delovao kao smrtni.

- Bio sam uveren da će sve biti u redu. Planirao sam Stevana da obiđem, čim izađe sa intenzivne nege. Ne osećam se krivim, ali osećam strašnu tugu, bol i prazninu. Pred Stevanom je bio život, kakvom se mogu nadati momci od 27 godina. U FK Proleter sam došao letos i tada sam upoznao Stevana, mada smo se znali odranije sa utakmica u zoni. Posle svake bismo išli na piće svi zajedno, da analiziramo igru i rezultate.

Ilkić kaže da su poslednjih sedam dana bili strašni.

- Čekao sam svaku informaciju iz bolnice, a stizale su oprečne vesti o STevanovom stanju, i da je bolje i da je lošije. A ja sam samo strepeo. Nažalost, u subotu ujutru mi je stigla vest da je preminuo. Odzvonila je u mojoj duđi i srcu kao najveći prasak. Uzdrmala me je. Nisam mogao da dođem do vazduha. Slomila me je. Gušio sam se u tom osećaju nemoći. I sada, posle svega, nisam čuo ni od koga ni jednu ružnu reč, nisam osetio ni jedan pogled popreko, ali meni je i dalje beskajno teško đto Stevan nije pobedio u ovoj utakmici života - kaže Ilkić kroz suze.