Traže više časova za đake!

Ovaj predlog izneo je predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) Aleksandar Lipkovski, uz obrazloženje da su srpski đaci najmanje opterećeni u Evropi, pošto imaju 25 časova nedeljno, što je propisano Zakonom o osnovnoj školi.

Da bi se ova inicijativa sprovela, neophodno je, kako je on rekao na sednici Saveta, diskutovati o izmenama ovog zakona i člana kojim se određuje maksimalan broj časova obaveznih predmeta. Lipkovskog je tada podržala i Julijana Vučo, predstavnica Društva za strane jezike, tako što je iznela statističke podatke o opterećenosti učenika sedmog i osmog razreda u pojedinim državama Evrope. Prema tim podacima, maksimalan broj časova u Francuskoj se kreće od 27 do 29,5, u Italiji i Nemačkoj 30, a u Rusiji od 32 do 33.

Međutim, nigde se ne pominje da se u srpskim školama ograničenje od 25 časova premašuje u tim razredima jer nisu uračunati obavezni izborni i izborni predmeti. Tako se dolazi do računice da đaci od petog do osmog razreda imaju od 28 do 31 čas nedeljno.

O tome je nekoliko puta govorio ministar prosvete Srđan Verbić, koji ima potpuno suprotno mišljenje od Lipkovskog. Verbić smatra da su naši đaci previše opterećni, upravo zbog toga što deca imaju više časova nego što zakon nalaže.

Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje, kaže za „Alo!“ da to ministarstvo radi na tome da se đaci rasterete, ali u skladu sa zakonom.

- Svakom roditelju i učeniku je jasno ko je u pravu. Ministar Verbić ili profesor Lipkovski, koji bi dodatno opteretio već previše opterećene đake? Osim toga, zakon je taj koji uređuje maksimalno opterećenje učenika. Ministar je tu uočio problem, na čijem se rešavanju radi. Cilj je rasteretiti učenike tako što će im se dati više prostora i da obim nastave zaista odgovara onome što struka predviđa kao neki maksimum, a ne da se preopterećuje dete. Sistem učeniku treba da obezbedi pravu dozu obrazovanja. Dakle, ni premalo, a svakako ni previše, što se čini da ova inicijativa želi - objašnjava Šuvakov.

Predsednica Udruženja „Roditelj“ Dragana Soćanin smatra da se broj časova može povećati samo ako se paralelno učini niz drugih izmena u školama kako se đaci ne bi osećali opterećeno.

- Jedno je povećati broj časova, a ne povećati istovremeno i opterećenje, a drugo je što bi u praksi to značilo i više opterećenja. Ako se po broju časova poredimo sa evropskim zemljama, na primer sa Finskom, zašto se ne poredimo i sa kvalitetom, organizacijom nastave, izgledom učionica i škola, pa da se uskladimo po svim tim tačkama. Tada deci ne bi bio problem da u takvim školama ostaju i ceo dan - kaže ona.