Tri godine od prve ugradnje veštačkog srca u Srbiji!

Lekari Instituta za kardiovaskulrne bolesti „Dedinje“ nastavili su stopama naših najeminentnijih kardiohirurga kada su u subotu ugradili veštačko srce svom pacijentu i time „kupili“ vreme da on može da sačeka transplantaciju srca! Time se srpska kardiohirurgija ponovo „upisala“ u sam vrh svetske medicine.

Za četiri dana biće tačno tri godine kada je u Srbiji izvedena prva operacija ugradnje veštačkog srca u Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, kada su se u istoriju srpske medicine upisali prof. dr Miljko Ristić, naš najčuveniji i svetski poznat kardiohirurg, i njegova ekipa na toj operaciji - dr Emilija Nestorović, dr Svetozar Putnik, sadašnji direktor Klinike za kardiohirurgiju, anesteziolog dr Dejan Mirković i ostali. Na operaciji, kojoj su prisustvovali i reporteri „Alo!“, bio je i čuveni nemački kardiohirurg prof. dr Kristof Šmit.

- Sve pohvale kolegama iz Instituta „Dedinje“! Odlično je što je još jedan centar počeo transplanticije srca i ugradnju veštačkih pumpi – kaže u intervjuu za „Alo!“ ne skrivajući zadovoljstvo prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg i glavni koordinator za transplnataciju pri Ministarstvu zdravlja.

Pre tri godine ugrađen je nemački model veštačkog srca pacijentu iz Pančeva, kako bi mu pomoglo da sačeka transplantaciju. Koliko ima modela veštačkog srca?

- Ima više modela veštačkih srca, baš kao i automobila. Mi smo pre tri godine odlučili da ugradimo taj nemački proizvod. Takođe, bila je u planu ugradnja i ovog tipa koje su ugradile kolege na „Dedinju“. Taj model koštao je 150.000 evra, ali smo se tada odlučili za varijantu koju smo ugradili. Veštačko srce sastojalo se iz dva dela - jedan za desno srce, jedan za levo. Dobili smo ih na poklon, iako im je cena bila 80.000 evra. Oni su potpuno zamenili rad celog srca. Mi smo ostali u istoriji kao prvi koji su ugradili veštačko srce. Za koji model će se odlučiti neka klinika to je na lekarima koji tamo rade.

Pacijent je dobro podneo operaciju na kojoj je bio i nemački kardiohirurg prof. dr Kristof Šmit. On je tada rekao da je oduševljen kako je operacija urađena, kao i da mu se dopala takozvana stara škola naših lekara.

- Da, pacijent kome su ugrađivali veštačko srce ne bi dočekao transpantaciju tog organa. Sa tim veštačkim srcem živeo je četiri meseca i dočekao novo. Posle pet dana od transplnatcije nastupile su teške komplikacije zbog takozvanih hematoloških poremećaja, ekstremne hemolize i on je, nažalost, preminuo.

Kada smo kod godišnjica, danas je je 30 godina postojanja prestoničkog Urgentnog centra. Bili ste direktor Kliničkog centra Srbije kojem pripada i Urgentni. Da li ste zadovoljni radom te ustanove?

- Zadovoljan sam. Umetnost je zbrinuti oko 700 pacijenata koji dođu u tu ustanovu tokom 24 časa. A bilo je dana kada ih bilo i 1.000! Sve su to hitni slučajevi. Lekarioma i sestrama koji tamo rade uopšte nije lako. Oni moraju da imaju iskustvo, brzinu u pružanju zdravstvene pomoći. Često se dešava da im pacijenti stignu s puknutom aortom, veoma ugrožavajućim stanje, čirom i drugim patologijama gde je odlučujući faktor vreme da li će preživeti. Urgentni centar zaslužuje sve pohvale jer je jako teško raditi tamo. Jedini nedostatak su kapaciteti. Pre 30 godina bilo je po 300 pacijenata. Tamošnji zaposleni pružaju svoj maksimum.

Kako ste zadovoljni programom transplantacije u Srbiji?

- Transplnatacija u Srbiji trebalo bi i dalje da se razvija. Svi građani morali bi da imaju svest koliko se života spasava doniranjem organa.