U se i u svoje kljuse

Kako ne bi bilo prevelikih talasanja, plan im je da nam tu gorku pilulu daju polako, intravenozno, a da veće doze zapakuju svaki put kad EU treba da nam otvori neko novo poglavlje ili da Srbija dobije bilo kakvu šargarepu iz Brisela. Na štap smo već navikli.

Tako je i ovoga puta. Državni vrh Srbije ponovo se našao u “tamnom vilajetu” posle kojeg će se kajati “i ako uzme i ako ne uzme”. S tim što moramo računati na još jednu činjenicu, a to je da ako ne damo ono što je ostalo srpsko na KiM, oni će nam uzeti sve sami jer Srbija nema nikakve instrumente da sprovodi državnu politiku na KiM. Dakle, jedini izlaz je da se ne inatimo više nego što smemo sebi dozvoliti i probamo da se uz neizbežne ustupke kosovskim Albancima izborimo i za poneku privilegiju za Srbe koji su tamo ostali da žive.

Koliko god se zaklinjali u majčicu Rusiju, činjenica je da nam sa te strane pomoć neće stići, jer smo i geografski i na sve druge načine daleko. Jedini put nam je saradnja sa EU makar nas nikada tamo i ne primili. Da se ne lažemo, Srbi nikada nisu bili gastarbajteri u Rusiji, već u Nemačkoj. Vrlo retko smo gledali ruske, a mnogo više se oduševljavali holivudskim filmovima. I da ne nabrajam još.

Dakle, iz svoje kože ne možemo pobeći, a još luđe bi bilo misliti da će nas spasti globalni sukob Rusa i Amera. Moraćemo po onoj narodnoj “U se i u svoje kljuse”. Pa gde izguramo!