U zatvoru su me skidali golog!

Folker kaže da mu je hapšenje tokom akcije "Sablja" 2003. godine promenilo život.

Detalje o privođenju bzog posedovanja pištolja bez dozvole, ali i o zatvorskim danima, Vuksanović je ispričao u emisiji "Goli život".

- Pištolj mi je bio u spavaćoj sobi, u ženinoj tašni. Kad je policija došla i pitala me da li u stanu imam nešto od oružja, odmah sam ga izvadio i predao im. Napravili su zapisnik i odveli me u Centralni zatvor - prisetio se pevač.

Objasnio je kako je izgledao prvi susret sa cimerima iz ćelije.

- Doveli su me u zatvor oko tri-četiri sata ujutru. Niko od zatvorenika to nije znao. Kad sam ušao u ćeliju, gledao sam gde ima slobodan krevet da legnem. Pošto sam bio izmrcvaren, zaspao sam. Budim s eujutru i čujem: "Jste, nije, ma jeste, na nije..." Pomislim, šta je sad? Kad ono četiri glave gledaju u mene. Poskušavaju da provale da li je to Aca Lukas. To mi je bilo simpatično i odmah sam im rekao da sam to ja. Bilo im je nepojmljivo da se probude u zatvoru pored Lukasa - kaže Aca i dodaje:

- Zbog mene su nas sve jednog dana izveli napolje. Poređali su nas u hodnik i skinuli do gole kože. Ispreturali su nam stvari zbog toga što sam urlao. Stajali smo goli napolju i sedam policajaca je došlo ispred mene i obratilo mi se: "I šta ćemo sad? A, Lukas, pričaj! Malo si gore, malo si dole." Odgovori sam jednom: "JA sam tu mesec, dva, tri, a ti si ceo život, ti iz zatvora izaći nećeš" - kaže on.

Pevač ističe da je u zatvoru stekao brojne prijatelje.

- Pokojni Boško Radonjić mi je ulepšao zatvorske dane, sa mnom u ćeliji je bio i Rade Bulatović. Svako ko je iole nešto značio u ovoj zemlji u to vreme bio je iza rešetaka. Ja sam jedino bio osuđen zbog pokvarenog pištolja. Odrekao sam se prava na žalbu i otšao u "Padinsku skelu". Tamo je bilo kao u banji, mogao si da izađeš napolje da treniraš. Kad sam izašao iz zatvora bio sam besan, osećao sam se loše i doživeo sam porodičnu tragediju - otac mi je umro. Ma, ne ponovilo se nikad - zaključio je Lukas.