Ubicu mog deteta više niko ne traži!

Srednjoškolku koja se nekoliko godina pre tragedije doselila u Suboticu iz Sombora, gde je i sahranjena, muškarac sa kapuljačom je 7. oktobra 2010. u 21.15 napao s leđa i prerezao joj vrat nadomak kućnog praga u naselju Zorka.

- Kao da je sve palo u zaborav. Kao da Milica nikada nije postojala. Sada je u Subotici postavljen novi načelnik policije i planiram da odem do njega. Kada me je 2014. primio ministar policije, rečeno mi je da je slučaj među prioritetima, ali da nemaju motiv - priča Svetlana.

Otkad joj je dete ubijeno pisala je i Ivici Dačiću i Aleksandru Vučiću. Odgovor je uvek bio da se na slučaju radi, da je prioritetan, ali ni danas ne zna ko je i zašto ubio njenu ćerku i prvi put otkad se to dogodilo javno kaže da misli da nikada neće ni saznati.

- Prvi inspektor koji je radio na slučaju mi je odmah rekao da ako odmah ne nađu ubicu, verovatno ni neće. Bio je u pravu. Njemu sam najviše verovala, ali kada je on otišao, sve je palo u vodu. U policiju više ne idem jer su me slagali pre dve godine da inspektor koji je tada vodio slučaj nije u zgradi. Sedela sam satima i čekala da se vrati sa terena, a on se pojavio na stepenicama u zgradi. To što su me lagali me je strašno pogodilo. Stalno se pitam zašto nešto ne rade, zašto me nikada ne pozovu. Zar nije logično da me pitaju da li imam neka saznanja, da li me neko uznemirava... Ne, njih nije briga - očajna je majka.

- Da je živa, uskoro bi napunila 23 godine. Ko zna, možda bi se već udala, možda bih ja bila baka. Nije fer - tiho je izgovorila Svetlana.