Ubio majku, dete (13) i njihovog psa

Bilo je tipovano da Verin muž, stomatolog, u stanu ima 500.000 tadašnjih maraka, ali Vujić i njegovi pomagači nisu našli ništa. Bumbar je presudom Okružnog suda u Beogradu 17. oktobra 1994. godine osuđen na smrtnu kaznu, koja je kasnije preinačena na 40 godina zatvora.

Od samog početka procesa tražio je da bude u samici. Sada je u srpskom „Alkatrazu“ u Padinskoj Skeli. Već 22 godine je dobrovoljno u izolaciji, među četiri zatvorska zida. Nikada ne izlazi napolje! Iz straha ne želi da ide u zatvorski krug da šeta i bude među ostalim zatvorenicima. Neposredno posle zločina, dok je bio u pritvoru, tukli su ga i zatvorski stražari u hodniku i prolazu, ali i ostali zatvorenici.

Niko mu ne dolazi u posetu. Majka je dolazila u početku, ali ga ni ona više ne obilazi. Zatvorsku sobu deli sa Radovanom Joksićem Joksom, osuđenim za zločin u Fruškogorskoj ulici u Beogradu. Sa njim bukvalno po ceo dan igra plejstejšn i u stanju je da uopšte ne progovori. Povremeno napiše pismo nekome od bivših cimera i nestrpljivo čeka odgovor. Navija za Crvenu zvezdu i skuplja dresove sa autogramima fudbalera. U zatvor mu redovno stiže invalidska penzija, od oko 14.000 hiljada dinara, koju je stekao kao dobrovoljac na ratištu u Hrvatskoj. Posle ranjavanja na ratištu u Hrvatskoj, ležao je u bolnici u Somboru. Posle toga se ponovo javio kao dobrovoljac za ratište u Kninskoj Krajini.

Posle rata je prodavao žetone u jednom bilijar klubu u Zemunu. Kada je grupa sa kojom se družio počela da kuje plan kako Židićima da otme novac, odmah se prijavio da on prilikom upada nosi pištolj! U Veru i Davora pucao je iz neposredne blizine. Veri je ispalio prvo jedan hitac u leđa, da bi poživela taman toliko da mu oda gde se nalazi 500.000 maraka, koje su on i drug tražili. Posle te prostrelne rane, Vera je mogla da se kreće, ali je trpela intenzivan bol. Na kraju joj je pucao u vrat. Nasmrt je iskrvarila, a lekari sudske medicine su utvrdili da je smrt nastupila polako. Hitac je u Davora ispaljen u lice, sa oko 20 centimetara daljine. Kod dečaka smrt je nastupila u veoma kratkom vremenskom intervalu, usled dvostruke prostreline aorte. Na psa porodice Židić ispalio je četiri hica, od kojih ga je jedan pogodio.

Bumbar je u istrazi izjavio da je u Davora pucao bez razmišljanja, jer mu je na ratištu rečeno „da prvo puca, pa onda da gleda gde je pucao“. Na suđenju je kasnije pokušao da se opravda, tvrdeći da je pucao instinktivno.

Svedoci, koji su ga viđali u lokalnom kafiću u Zemunu, izjavili su na sudu da im je ispričao da je ubio ženu i dete, ali da mu nisu verovali. Jednom od njih je tražio pare za put, tvrdeći da je počinio zločin, ali taj mladić je bio ubeđen da je Bumbar izmislio priču samo da bi se domogao para. Poznaniku, kome je prodavao žetone u bilijar klubu, ispričao je da ga je ujeo pas u Pohorskoj i da je učestvovao u svemu što se tamo dešavalo, ali mu ni on nije verovao. Kada ga je povezao do kuće, Bumbar mu je tražio revolver „da se malo igra u kolima“, što mu je bilo čudno, ali ništa drugo nije odavalo da je on ubica iz Pohorske. Kod mladića, koji je bio optužen za tipovanje stana, prespavao je nekoliko puta, kada je pobegao od kuće. Žalio se da se posvađao sa ocem, koji je alkoholičar. Majka tog mladića mu je dala 300 maraka, samo da bi otišao iz njihove kuće, jer joj je zapretio da će joj ubiti sina.

Kada su ga ispitivali neuropsihijatri i klinički psiholozi, nije ispoljio želju da maskira događaj u Pohorskoj, niti je izrazio kajanje. Kod njega je uočen instrumentalni tip agresivnosti, koju ispoljava kada hoće da se domogne novca ili druge materijalne koristi. Profesor sa VMA, koji ga je ispitivao, istakao je da je u njihovoj bolnici pregledano oko 15.000 ljudi koji su doživeli ratne stresove, ali da kod Bumbara nisu uočili stresne promene, niti se moglo govoriti da boluje od trauma sa ratišta takozvanog vukovarskog sindroma.