Ukoliko ovo držite u kući, platićete paprenu kaznu!
Komunalni policajac V. D. (59) kažnjen je novčanom kaznom od 30.000 dinara zbog toga što je u svom stanu držao vetrušku!
V. D. je na sudu u Novom Sadu priznao da je u maju 2016. godine na platou ispred Akademije umetnosti na Petrovaradinskoj tvrđavi pronašao mladu jedinku strogo zaštićene vrste obične vetruške koju je potom i zadržao, bez da je prijavio Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode ili Ministarstvu zaštite životne sredine.
Istu pticu je, nakon što je porasla, ponudio svom prijatelju Ž. G, koji se bavi trgovinom putem interneta, a koji je pticu ponudio na prodaju.
Za svaki od ova dva prekršaja prekršajni sudija odredio je kaznu za V. D. od po 15.000 dinara, dok je Ž. G. kažnjen sa 50.000 dinara.
Sudija nije uzeo u obzir odbranu V. D. koji je rekao da se o ovoj ptici brinuo, i da je, kada je video da ne može da je proda, ostavio na mestu gde je i pronašao.
Ornitolog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Marko Tucakov kaže da su kazne koje su ovom presudom izrečene pokazatelj kontrole zabrana izrečenih u Zakonu o zaštiti prirode.
„Vetruška je ptica grabljivica koja često živi u neposrednoj blizini čoveka, a primeri požrtvovane brige koju ljudi iskazuju prema njenim gnezdima i mladuncima koje nađu vrlo su brojni. Pogrešno je i netačno misliti da se divlja ptica može prisvojiti i od nje nešto zaraditi. Naprotiv – sistem brige o povređenim, obolelim i nezbrinutim divljim životinjama funkcioniše, te pozivamo svakoga da nam se odmah obrati ako se nađe ovakvu pticu ili bilo koju drugu divlju životinju. Ona će biti brzo zbrinuta i puštena u prirodu čim to bude mooguće“, kaže Tucakov.
Komentari (7)
nedjo
18.11.2017 14:09
evo mi je u špajzu... bože dragi
ganstr
18.11.2017 17:37
Kazna za sta?Za pticu?Boze svasta da cujem.
lane
18.11.2017 21:37
i ja imam par komada na terasi. šta ću sad?
Anamarija
18.11.2017 21:57
Vratila se iz shoppinga dakle kazne pljuste-sta reci...
Doctor
19.11.2017 00:11
Vrlo pausalan,konzervativan i retogradan zakon.Kao prirodnjak ,puno ranjenih i bolesnih ptica grabljivica sam u zivotu spasao,ukljucujuci i orla zabara,kliktasha,stepskog sokola.To su bile devedesete.Sa ljubavlju sam gajio i negovao ranjene i za zivot u prirodi nesposobne jedinke.Zakon mora biti selektivan,sagledavati odredjene okolnosti na koje je sama priroda uticala.Donosioci zakona su amateri,bez konsultacije sa strukom.U mnogim stvarima zakon sam sebi propisuje nerealne jurisdikcije.
Vasilije
19.11.2017 07:09
Kada bi se ovoliko vodilo računa o ljudima...
Тртрћко
19.11.2017 07:38
Више пута сам писао да нисмо видели ласте?Још као дете пре сто година било је одушевљење када се угледа прва ласта.Или ја не видим добро или стварно нема ласта?А то што је неко спасио тичицу иде у затвор ако не плати?ТАЧНО СЕ ЗНА ОСОБА ЧИЈА ЈЕ ТО БИЛА ИДЕЈА?Тачно се зна који мамлаз или мамлазкиња се сетила да пријави човека који је практично спасио живот птици НЕ ЗНАЈУЋИ ДА ЈЕ ТО КАЖЊИВО?Тиме је ускратио ручак некој мачки може бити?Врабаца нема?Ми сељаци нисмо знали шта ћемо са свракама!Нема их