Ulazak u EU znači napraviti izbor

"Ulazak u EU jeste izbor. On zahteva politički i društveni konsenzus i podršku u srcima i glavama ljudi. Ne može postojati dvosmislenost kod lidera po pitanju gde Zapadni Balkan pripada i u kom pravcu ide. To je neophodno kako bi se osigurala i održala podrška kako kod njihovih građana tako i kod građana EU”, navodi se u nacrtu Strategije o "kredibilnoj perspektivi proširenja za Zapadni Balkna” u koju je Tanjug ranije imao uvid.

Hina deo nacrta dokumenta u kome se kaže da ulazak u EU znači napraviti izbor, tumači da time Unija "indirektno upozorava one koje bi hteli da sede na dve stolice".

Strategija, koja se u Briselu još nalazi u "radnoj formi" naglašava da je Zapadni Balkan deo Evrope i da narodi regiona i EU dele isto nasleđe i istoriju, ali i "istu budućnost" definisanu zajedničkim mogućnostima i izazovima.

"Zemlje Zapadnog Balkna će ući u EU", jasno se navodi na početku teksta Strategije Evropske komisije.

Kao uslove za članstvo u Komisiji navode reforme u oblasti vladavine prava, ekonomije, rešavanje bilateralnih problema među državama regiona i već pomenutu nedvosmiselnu "odluku da se uđe u EU" koja treba da postoji u džavama Zapadnog Balkana.

"Uz snažnu političku volju, ispunjavanje reformi i održiva rešenja u razmericama sa susedima Crna Gora i Srbija bi trebalo da budu spremne za članstvo do 2025”, naglašava se u nacrtu Stregije u koju je Tanjug imao uvid.

Evropska komisija predvidela je vremenski okvir u kome bi Srbija trebalo da ispuni neophodne korake kako bi ušla u EU članstvo 2025. U dokumentu se navodi očekivanje da do 2019. godine Srbija stavi "hitan fokus" na ispunjavanje prelaznih merila u oblasti vladavine prava.

"U slučaju Srbije moraju se ispuniti i prelazna merila za poglavlje 35 koja se odnose na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom. Kada se tu prelazna merila ispune, EU bi trebalo da razmotri merila za zatvarnje poglavlja bez odlaganja i bude spremna za novu fazu pregovora najkasnije do kraja 2019. godine”, navodi se u nacrtu teksta Evropske komisije.

Do kraja 2021. godine Evropska komisija bi trebalo da pripremi dokument koji bi dao procenu uticaja buduće integracije Zapadnog Balkna na ključne oblasti EU politike među kojima se navode sloboda kretanja ljudi, poljoprivreda, budžet EU i koheziona politika. Do kraja 2023. godine, uz uslov da su sva merila ispunjena, zemlje članice bi trebalo da budu u poziciji da zatvore pristupne pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom. Već sledeće godine 2024, Evropska komisija očekuje potpisivanje Pristupnog ugovora sa zemljama koje su završile pregovore, čemu bi prethodilo i "zelo svetlo" Evropskog parlamenta i odluka Evroposkog saveta.

"Do kraja 2025. godine Pristupni ugovor bi trebalo da bude ratifikovan od strane svih zemalja članica, čime se proces pristupnaja zemlja kompletira i omogućava njihov ulazak do kraja 2025. godine", stoji u nacrtu dokumeta koji je još u novembru izradila Evropska komisija, a u koju je Tanjug ranije imao uvid.

Iako su Srbija i Crna Gora u novoj Strategiji Evropske komisije jasno izdvojene kao "lideri" EU integracija, Komisija se u dokumetu bavi i ostatkom regiona.

Očekivanja su da bi Albanija do kraja 2019. postigla uverljiv napredak u pet prioritetnih područja, među njima i po pitanju pravosudne reforme.

U istom periodu Makedonija bi trebalo da postigne opipljive rezultate u rešavanju spora oko imena zemlje. U slučaju ispunjavanja tih uslova, pregovori s tim dvema zemljama trebalo bi da budu u toku.

Bosna i Hercegovina bi do kraja 2019. godine trebalo da dobije kandidatski status, a do kraja 2023. postigne napredak u reformama i funkcionalnosti kako bi bila spremna za otvaranje pristupnih pregovora. U nacrtu Strategije se navodi da je za konkretan napredak Kosova na putu EU integracija neophodno postizanje "sveobuhvatne normalizacije odnosa sa Srbijom do kraja 2019. godine".

Evropska komisija bi Strategiju koju je naslovila "Kredibilna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan" trebalo da predstavi 6. februara pred Evropskim parlamentom u Strazburu, saznaje Tanjug u Briselu.