„Umalo me ubio kolima, a dobio kućni zatvor!“

 

Od siline udara Miljana je letela 35 metara, što je zabeleženo na stravičnom video-snimku sigurnosnih kamera obližnje pošte. Ona je u udesu zadobila prelom slepoočne kosti, krvarenje u mozgu, nagnječenje mozga, višestruke prelome karlične kosti, desne ruke, desne potkolenice, a povrede su okarakterisane kao opasne po život. Zbog toga joj posebno teško pada što će vozač koji joj je upropastio život i osujetio planove za dalje školovanje kaznu služiti u svom domu, uz mere elektronskog nadzora, umesto u zatvoru iza rešetaka.

- Kada sam dobila presudu, bila sam užasno besna jer je za to krivično delo minimalno predviđeno godinu dana u zatvoru, a on je dobio kaznu ispod minimuma, i to u kućnim uslovima. Uz to, ima prava da napušta kuću do šest časova. Pa kakva je to kazna? Došlo mi je da plačem, mnogo sam se razočarala u pravosuđe - kaže Miljana.

Odmah posle udesa, ona je reanimirana, u bolnici je provela mesec dana, a i danas, godinu i po posle tеškog udesa koji je jedva preživela, još uvek ide na rehabilitacije.

- Kada su me prebacili u bolnicu, povrede su bile toliko teške da su mi lekari davali jedan odsto šanse da preživim. Udario me je na pešačkom prelazu, pa makar zbog toga zaslužuje da dobije zatvorsku kaznu umesto da se odmara u kućnim uslovima. Kakva se poruka šalje drugim vozačima ovakvom presudom, pitam se - dodaje ona.

Miljana kaže da joj je teško palo ponašanje vozača u mesecima posle udesa.
- Nije se nijednom javio mojoj porodici posle udesa. Kada smo se u sudu sreli prvi put, prošao je pored mene kao da ne postojim. U vreme udesa pohađala sam paralelno dve srednje škole. Išla sam u Gimnaziju „Svetozar Marković“ i u Srednju umetničku školu. Zbog posledica udesa, Umetničku školu još nisam uspela da završim, kasnim godinu dana jer stalno idem na rehabilitacije. Velika mi je želja bila u srednjoj školi da upišem Policijsku akademiju, ali sam u tome bila onemogućena posle ovog teškog udesa. Zbog brojnih povreda nisam mogla da treniram za fizičke testove - poverava se Miljana, koja je upisala studije arhitekture.

Prvostepenom presudom Osnovnog suda kao olakšavajuće okolnosti okrivljenom Saboliću uzeto je to što je u vreme izvršenja krivičnog dela još nije imao 21 godinu, što je student, što je priznao izvršenje krivičnog dela, te što je „sve vreme izražavao iskreno kajanje, kao i spremnost da oštećenoj pomogne finansijski u pokrivanju trškova lečenja“. Kao otežavajuća okolnost sud mu je uzeo to što je prekoračio dozvoljenu brzinu kretanja od 50 kilometara na čas za 15 do 20 kilometara, i to u blizini železničke stanice i autobuskog stajališta, te što je pešaka oborio na prelazu. No to je bilo nedovoljno da se nađe iza rešetaka. Okolnost da je delo učinjeno iz nehata sud je uzeo u obzir kada je odlučio da se kazna odsluži u kućnom zatvoru. U kaznu će mu, uz to, biti uračunata i dva meseca koja je proveo u pritvoru.