Umesto jedinca Miroslava sahranili nepoznatog mladića!

Misteriozni nestanak, navodna smrt i pogreb Miroslava Kišprdilova (13) iz Kikinde, kojem se 1983. izgubio svaki trag na ekskurziji u Mađarskoj, posle 35 godina su ponovo pod lupom istrage. Dok su veštaci tvrdili jedno, roditelji i rodbina su posle tražene ekshumacije i DNK analize sigurni da na groblju u Kikindi ne leži njihovo dete. Zabrana da pre sahrane identifikuju dopremljeno telo u kovčegu iz Mađarske otvorila je brojne sumnje i bacila senku na ovaj slučaj još davne 1983. Bila je to jedna od najvećih afera i misterija o nestanku dece do današnjih dana. 

Ako je još uvek negde živ, Miroslav sada ima 48 godina. Ovaj nesrećni slučaj bi posle 35 godina davno pao u zaborav da majka Marija nije najavila pokretanje nove istrage! 

- Kao majka imam pravo da znam šta se desilo sa mojim sinom. Tražiću pravdu dok sam živa, pokrenuću novu istragu - kaže za „Alo!“ Marija Kišprdilov, čije je srce slomljeno pre tri i po decenije.

Navodnom sahranom malog genijalca, jednog od najboljih učenika OŠ „Vuk Karadžić“ u Kikindi, koji je bio pokrajinski prvak u matematici i svirao gitaru, nisu pokopane i sumnje o događaju sa „pitomog jezera“, kako Mađari nazivaju Selid.

Sve je počelo kada je Miroslav u julu 1983. kao učenik šestog razreda, sa još 24 učenika iz kikindske opštine otputovao na ekskurziju u mađarski grad Kaloča. Decu su vodile dve nastavnice koje uopšte nisu poznavale Miroslava ni njegove vršnjake. Krenuli su 14. jula, a dečak je nestao 17. jula, posle kupanja u jezeru Selid.

- Nastavnicama sam strogo podvukla da je moj sin neplivač i da se plaši vode, što su zapisale. Njegovi drugovi su mi rekli da je ulazio u vodu do kolena, sedeo na obali, mazao se peskom, pa se onda prao - kaže majka Marija i dodaje da je tog 17. jula posle kupanja na jezeru Selid, trebalo da produže na Balaton. 

Slična je izjava i nastavnice Zorice Golić, vođe puta, koja je navela da su se u vodi do kolena loptom igrala deca, među kojima je bio i Miroslav, i da ne zna kada ga je poslednji put videla. Policija je mrežama pretraživala jezero, ronioci su tragali za nestalim dečakom, ali uzalud. Druga nastavnica, koja je kasnije identifikovala leš, Ana Rafa, tvrdila je da je nestanak dečaka primetila u koloni, dok su deca stajala pred restoranom. 

- Tog dana u policiji sam saznala da je prijavljen nestanak i jednog Mađara, koji se udavio - izjavila je Ana Rafa.

Do danas je ostala misterija kako niko nije video da se Miroslav davio. Nikome nije jasno kako je nestao, kao što je nejasna odluka da se ekskurzija mirno nastavi pune dve nedelje, kao da se ništa nije desilo. Deca su posvedočila da su im obe nastavnice tada prenele da je njihov drug živ i zdrav i da su ga vratile kući. Predvođeni nastavnicom Golić, učenici su otišli na Balaton, dok je Ana Rafa ostala da sačeka rezultate pretrage. Šta je ona videla na kobnom jezeru, javnost nikada nije saznala. Izbegavala je svaki kontakt s novinarima, a na sva pitanja je kratko odgovarala: „Izvolite u policiju“.

- Telo je posle dva-tri dana samo isplivalo i Ana je identifikovala leš. Rekla mi je da Miroslava nije mogla da prepozna po glavi - izjavila je tada njena koleginica Zorica Golić.