„Uroše, ne dam te! Zašto baš tebe...!”

U žabaljskoj opštini proglašen je dan žalosti, a opelo je služilo čak 14 crkvenih velikodostojnika, jer Đurđevo ne pamti ovakvu nesreću.

Urošev otac Miša jedva je uspevao da drži suprugu Milanu, koja je nakon tragedije doživela nervni slom, i kako kažu rodbina i prijatelji, još nije došla k sebi.

- Uroše, ne dam te. Diži se, mili moj! Zašto baš tebe... - muklu tišinu narušavali su jecaji majke Milane, rodbine i prijatelja koji su se nadvijali nad belim kovčegom, na kojem je pored cveća stajala i igračka njegovog omiljenog superheroja.

U Đurđevu i dalje vlada neverica da nema malog Uroša, kojeg svi opisuju kao izuzetno drago i milo dete, lepo vaspitano i kao dečaka za primer.

- Ja boljeg dečaka nisam videla. To je bilo lepo vaspitano čeljade i mala pametnica, vrednica i dobar drugar. Ne znam zašto nam baš njega bog uze - kroz plač priča majka Uroševog vršnjaka iz komšiluka.

Mališana su, odmah nakon nesreće, hitno prevezli ambulantnim kolima u novosadsku dečiju bolnicu, gde su mu dijagnostikovane teške povrede glave. Bez obzira na to što je bio na aparatima za reanimaciju i pod konstantnim nadzorom lekara, Uroš je, nažalost, preminuo u četvrtak uveče.

Na mestu gde je nekada bio gol koji je pao na Uroša, postavljena je sveća i simbolično ostavljena jedna čokolada.