"Uzmi, brate, ko zna, možda sutra umrem!"

Đoša je premino 22. juna u 49. godini, a nakon njegove smrti ne prestaju da se ispredaju priče o njegovim dugovanjima koja su ga, po izjavama njegovih najbližih i oterala u smrt.

Međutim, kako "Srpski Telegraf" saznaje, Đoša je uspeo da izmiri jedan dug prema Hasanu Dudiću.

- Đoša me je nekoliko dana pred smrt pozvao i pitao da li postoji šansa da mu nabavim negde 300 evra jer mu hitno trebaju da plati nekom čoveku nešto. Video sam da čoveku gori pod nogama i rekao sam da ću mu ja dati, da nema potrebe da se snalazi jer toliko imam kod sebe. Uveče smo se našli i dao sam mu pare, a on je rekao da će mi vratiti za mesec dana najkasnije. Međutim nakon četiri dana javio mi se da me pita gde se nalazimo da mi vrati novac. Malo sam se iznenadio, ali čovek mi je lepo doneo pare na vrata. Pitao sam ga otkud mi ih tako brzo vraća i da ne mora da žuri ako ima nekih prioritetnijih stvari, ali on nije hteo ni da čuje, bukvalno mi je gurao pare u ruke - otkriva Hasan i nastavlja:

- Ponovo sam pokušao da ga ubedim da mi ne vraća sada novac, međutim, on mi je rekao, citiraću ga, pokoj mu duši: "Uzmi, brate, ko zna, možda sutra umrem", nakon čega sam ja odustao od ubeđivanja. Uzeo sam pare i rekao da sam tu ako mogu da mu pomognem bilo kako, jer je on jedan od retkih koji je to stvarno i zasluživao. Dan nakon toga, probudila me je strašna vest da je je moj prijatelj otišao na onaj svet. I dan-danas ne mogu da se oporavim od bola i tuge, a njegova rečenica kojom je predosetio svoju smrt i dalje  mi ne izlazi iz glave. Mnogo mi nedostaje, a Srbija još nije svesna kakvog je dobričinu i velikana izgubila. Bole me priče da je umro u dugovima, njega je dokrajičilo to što su mnoge televizije i mnogi ljudi njemu ostali mnogo para dužni, aon jadničak nije imao za osnovne potrebe, a kamoli da pomogne svojoj deci i da završi onu kuću u Vlasotincu, što je iznad svega želeo - rekao je pevač.