Vazdušni jastuk spasava živote

Od prestižnog detalja opreme, rezervisanog samo za bogate u luksuznim automobilima, stigao je do obaveznog dela svakog, pa i najjeftinijeg vozila. Evo na koji način ova oprema čini razliku između života i smrti...

Prvi automobil opremljen vazdušnim jastukom bio je „mercedes“ S klase, fabričke oznake W123 (na slici dole), koji je kao opciju ovaj deo dobio 1980. godine. Danas, svaki automobil u standardnoj opremi ima erbeg, a većina modela ima četiri, šest i više ovih jastuka.
Razvoj erbega počeo je pre tačno 50 godina kad su u pitanju inženjeri „Mercedesa“, a još ranije su se njima bavili u „Volvou“ i nekim američkim kompanijama.

Prvi vazdušni jastuk bio je veoma složen, masivan i skup za proizvodnju, a napretkom tehnologije došli smo do sadašnjih, kompaktnih i jednostvanih i, što je najvažnije, neuporedivo jeftinijih jastuka.

Da bi vazdušni jastuk funkcionisao, neophodno je, kad su u pitanju evropske norme, da sigurnosni pojas bude vezan! U Sjedinjenim Američkim Državama vazdušni jastuk funkcioniše i kad pojas nije vezan.

Vazdušni jastuk se aktivira tako što signal šalje centralna jedinica koja kontroliše senzore koji beleže promene brzine, ubrzanja, bočne sile, sile pritiska kočnice i slično... Kad se pošalje signal, on aktivira gasne kapsule koje se pale posle dve milisekunde, pokreću hemijsku reakciju i stvaraju gas koji ispunjava jastuk. Jastuku treba 20 do 30 milisekundi da se naduva.

Kao i sve druge stvari u automobilu, i vazdušni jastuci imaju rok upotrebe. Taj rok nije strogo definisan, ali nije kraći od osam do 10, a u nekim slučajevima je duži od 14 godina. U „Volvou“ tvrde da njihovi erbegovi traju dokle i automobil...
Sistem koji je u aktivnoj upotrebi duže od tri decenije do sada je spasao na desetine hiljada života, procenjuje se prosečno oko 50.000 života godišnje.