Važno mi je samo da poljubim krst!

Milan Dudvarski (38), naš kolega, novinar rubrike hronika, spreman je da još jednom uskoči u ledenu vodu Ade Ciganlije i otpliva do bogojavljenskog krsta.

Naš hrabri Milanče kaže da se minusa ne boji jer mu u prevazilaženju svih problema pomaže vera u boga...

- Vera, ali i ljubav prema braći iz kluba koja isto to rade. Pre nego što dođemo na Adu, uvek idemo na liturgiju u Crkvu Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu. Od toga bolje pripreme nema! Za mene ovo plivanje ima mnogostruko značenje: iskazivanje moje vere u Boga, pobeđivanje sebe, jer nije lako plivati u ledenoj vodi. Ujedno, sve ovo ima psihički značaj. Dok plivam, u glavi mi se vrte problemi koje ova voda, verujete, kao da spira i odnosi.

Plivaš s prijateljima iz kluba u kom treniraš kojkušinđucu, zajedno sa Udrženjem građana "Poslednja linija odbrane"...

- Svake godine do Časnog krsta pliva nas tridesetak. Nakon što sveštenik očita molitvu, u vodu ulazi plivač koji u ruci nosi krst i sve nas čeka da doplivamo do njega. Potom mi uskačemo u vodu. Da ne bude zabune, nije u pitanju takmičenje, a cilj je da svi poljubimo i dodirnemo krst.

Kako savladaš tu hladnoću?

- Čujem kako sveštenik čita molitvu sa obale! Dok on to radi, ja ne osećam ništa!

Već si ranije plivao. Znaš šta te čeka. Opiši taj momenat kada telo prekriva ledena voda...

- Nekoliko sekundi nakon uskakanja osećam grčenje mišića. Teško pravim pokrete rukama i nogama dok pokušavam da plivam. Kroz glavu mi, između ostalog, prolazi i da li da nastavim ili da se vratim. Tih 20 metara dok plivam ka krstu čini mi se da traju čitavu večnost. Potrebna je jaka koncentracija jer se, kada je telo u ledenoj vodi, dešavaju razne fiziološke rekacije: grčenje mišića, skupljanje krvnih sudova, osećaj užasne hladnoće. Ipak, ne odustajem, kao što to još niko nije uradio jer, osim te duhovne dimenzije koja čoveka vodi ka krstu, postoji i osećaj sigurnosti zbog braće koja su svuda oko tebe u vodi.

Dolaziš do krsta i...

- Ljubim ga i osećam kako mi se dušom i telom širi neverovatan mir. Više ne osećam hladnoću, ništa mi nije teško. Polako se vraćam na obalu. Fotografišemo se za uspomenu i kasnije sednemo svi zajedno u restoran i razgovaramo o svemu. Osim što smo svi veseli, među
nama je i taj osećaj bliskosti, koji se retko kad sreće u „normalnom“ životu.

 Da li pozivaš ostale da probaju?

- Svima bih preporučio da probaju jer kada pobede strah od hladnoće i kada isplivaju tih nekoliko metara i dotaknu krst, sebe će doživeti u potpuno drugačijem svetlu. Tako će pobediti sebe i otkriti da ljudsko telo može da funkcioniše na čistoj veri i ljubavi bez obzira na to u kojim se okolnostima nalazi.

Da li ti je bitno da prvi dotakneš i poljubiš krst?

- Ne. To je nebitno! Prvi ili poslednji, u našem klubu to nije važno. Bitno je da poljubite krst i da smo svi zajedno.