Velike fabrike u Srbiju uvoze duvan bez plaćanja carine

Ovo uništava domaće proizvođače duvana, upozoravaju Poslovna zajednice “Industrijsko bilje” i Odbor grupacije duvana. Takođe, tvrde, na taj način je i državni budžet oštećen za više desetina miliona evra.

Prema nezvaničnim podacima, najviše duvana u Srbiju se uvozi iz Argentine i Brazila, a samo u 2016. uvezeno je čak 20.927 tona duvana!

Kako objašnjava Olga Čurović iz zajednice “Industrijsko bilje”, izuzimanje od plaćanja carinskih dažbina korisnicima duvana koji ga koriste u sopstvenoj proizvodnji, omogućava da pri otkupu duvana na ime neplaćene carine uživaju svojevrsni podsticaj od 10 do 30 odsto vrednosti obrađenog duvana.

- Tako su u njihovu korist stvoreni uslovi za nelojalnu konkurenciju u domaćoj proizvodnji. Naime, sve fabrike cigareta su počele sa radom u vreme obaveznog otkupa domaćeg duvana. U međuvremenu, premija za proizvodnju duvana je ukinuta 2009, a 2010. godine je doneta odluka o oslobađanju od plaćanja carine. Ukidanjem premije, koja je nominalno daleko manja od iznosa oslobađanja od carine, stvorene su pretpostavke za nelegalno tržište, dok se donošenjem odluke o oslobađanju od carine samo za fabrike cigareta direktno stvorila diskriminacija domaćih proizvođača - navodi Čurović. Ona napominje da oslobađanje od carinske obaveze fabrika cigareta zbog proizvodnje ili kupovine domaćeg duvana, nije imalo pozitivan uticaj na proizvodnju duvana, već da proizvodnja konstantno opada, dok se povećava uvoz.

- Zato je neophodno, ukoliko ne dođe do ukidanja carinskih oslobođenja za fabrike cigareta, da se uvedu adekvatna oslobađanja ili neki drugi podsticaji za ostale proizvođače duvana - zaključuje Čurović.

S druge strane, Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija u “Japan tobako internešenal” (JTI) poručuje da ne postoji nikakav povlašćen položaj bilo koga u lancu proizvodnje sirovog duvana.

- Mi potpuno podržavamo politiku Ministarstva poljoprivrede. Duvan, kao i bilo koja poljoprivredna kultura, ima svoju tržišnu vrednost i svako ko je time nezadovoljan treba da poradi na efikasnosti svoje proizvodnje umesto ponavljanja apela za državnu pomoć - ističe on, te navodi da prosečan prinos na njivama koje su ugovorene sa JTI iznosi 2.200 kilograma po hektaru, što je, kako kaže, 22 odsto više od proseka u Srbiji koji je 1.800 kilograma po hektaru. Tvrdi i da nije istina da se proizvodnja duvana u Srbiji smanjila.

- Ona se u zabrinjavajućem procentu premestila u snabdevanje ilegalnih kanala i šverca. Pretpostavljamo da se proizvodnja čak i povećala, ali „bežanjem“ iz legalnih kanala. U prilog tome govore podaci o povećanim zaplenama i uništavanju duvana, a jedini adekvatan odgovor na ovaj problem su aktivnosti na polju borbe protiv kriminala - zaključuje Pekez.

U “Filip Morisu” pak kažu da imaju centralizovanu nabavku duvana, koja se odnosi i na fabriku u Nišu, što im obezbeđuje stabilnost u nabavci osnovne sirovine i omogućava kontinuirani rast proizvodnje i izvoza.

- Na uvezeni duvan plaćamo carinu, bez ikakvih oslobađanja - napominju u toj kompaniji.