Veliki dan srpske istorije (VIDEO)

Nakon centralne komemorativne svečanosti u Mauzoleju - spomen kosturnici i polaganja venaca na Mornarički krst, Nikolić je položio venac u "Plavu grobnicu".

Nikolić je izjavio povodom stogodišnjice iskrcavanja srpske vojske na Krf i Vido da se na tim grčkim ostrvima odigrala "jedna od najvećih drama u istoriji srpskog naroda".

"Verovali smo u sebe i naterali saveznike da nam dozvole da probijemo Solunski front 1918. godine, čime je slomljena kičma silama Osovine i okončan do tada najveći rat u istoriji ljudske civilizacije", rekao je Nikolić na ostrvu Vido.

On je poručio da Srbija nikada neće zaboraviti da su zajedno sa Srbima na tom frontu ginuli vojnici iz Francuske, Rusije, Engleske, Irske, Škotske, Grčke, vojska Esad Paše, Kanade, Italije.

"Verujemo da Solunski front 1915. godine nije mogao da spasi srpsku vojsku, iako su u Nišu Saveznike čekali slavoluci okićeni cvećem i nada naroda da će evropske vojske stići. Verujemo da bi nam pomogli da su mogli i da bi sprečili da Austrijanci, Mađari, Nemci, Bugari pregaze Srbiju", rekao je Nikolić.

Gradonačelnik Krfa Kostas Nikoluzos je poručio da oni koji su dali živote na ovom frontu ne podsećaju samo na dugogodišnje prijateljske odnose Srbije i Grčke, već i na obavezu da budemo oprezni kako ne bi nikada morali da ih na isti način ponovo dokazujemo.

"Danas naša otadžbina prolazi kroz težak period. Suočeni smo sa velikom ekonomskom krizom sa ozbiljnim ekonomskim i političkim posledicama po evropsko ali i globalno društvo. Borimo se za naše dostojanstvo i nezavisnost, suočeni sa nepomirljivim stavom vladajućih poverilaca-lidera, koji nastoje da uguše stečena prava naroda i svaki glas otpora", naveo je Nikoluzos.

Borimo se, kazao je, da bi ponovo stali na svoje noge i nakraju pobedićemo. I vaše prisustvo nam daje snagu, jer ste se i vi nadmetali sa istorijom i izašli kao pobednici.

 

"Sećanjem na ovom svetu mestu odajemo čast onima koji su izgubili život za vreme boravka srpske vojske na Krfu u periodu od 1916. do 1918. i upućujemo snažnu poruku solidarnosti i humanizma celom svetu".

On je podsetio da je tokom te dve godine na Krfu našlo gostoprimstvo 150.000 srpskih vojnika i civila, žrtve rata koje uvek i svuda imaju isti izgled: namučeni, bolesni, gladni, izloženi svim opasnostima i zaraznim bolestima.

"Uz pomoć saveznika Krf se organizovao kako bi spasio mnogobrojnu za njegove mogučnosti izbegličku masu", kazao i podsetio da je uprkos tome oko 10.000 ljudi ostalo zauvek u toploj zemlji i slanim vodama Krfa.

Za dve godine, istakao je, Krf je nezvanično postao prestonica Srbije.

"Istorijski događaji su moralno i kulturno nametnuli Krfu ulogu „Ostrvaspasa“ srpskih saveznika. U našem gradu je smeštena skupština Srbije i Vlada. Formirana je srpska nacionalna štamparija i štampan je novac. Štampale su se novine i izdato je dosta knjiga. Otvorene su bile osnovne škole i razna kulturna i sportska društva. Organizovalo se jedno malo srpsko društvo i počeo je veliki napor za reizgradnju srpske države", rekao je.

Srpske izbeglice su pridobile simpatiju i poverenje Krfljana i uspostavili su sa njima srdačne prijateljske odnose.
"I čitav vek nakon toga, naši odnosi ostaju jaki i vremenom postaju još jači. U teškim vremenima, kada je srpski narod bio izložen iskušenjima, Krfljani su stali uz njega na svaki mogući način", rekao je gradonačelnik Krfa.

Osvrnuvši se na rat koji je na prostoru bivše Jugoslavije vođen od 1992 i 1999, Nikoluzos je rekao da je srpski narod "velikim krvoprolićem platio raspad Jugoslavije i otvorenu američku interveniju i pokušao da ponovo započne svoj život iz ruševina NATO bombardovanja".

"Krfljani nisu samo rado ponudili humanitarnu pomoć, već su i oštro reagovali, kao i svi Grci, upućivanjem protesta i masovnim demonstracijama, na kojima su iskazivali svoje protivljenje nepravednom ratu i izražavali solidarnost sa srpskim narodom pevajući pesmu 'Tamo daleko'“, dodao je.

Prijateljstvo grčkog i srpskog naroda, istakao je, potvrđuju i bratimljenja krfske opštine sa gradovima u Srbiji, kao što su Beograd, Kruševac, Aleksandrovac, Zemun, Čajetina i Palilula ...

Nikoluzos je govorio i o aktuelnom izbegličkom pitanju rekavši da je to ozbiljan problem za Evropu, te da je potrebno da se, kako je rekao, vratimo unazad u našu istorijui da na tom primeru naučimo.

"Zaštita i garancija prava izbeglica je očigledno naša dužnost koja proizilazi iz neotuđivih vrednosti čovećanstva. Evropa ne može da diže zidove.Ova logika je neistorijska, nehumana i nedemokratska. Moramo da obezbedimo azil žrtvama rata i da na njih gledamo kao na sveta i neprikosnovena lica", rekao je gradonačelnik Krfa, te poručio:

"Sa ovog mesta, koji istorijski označava humanizam i saradnju među narodima, šaljemo celom svetu pouzdanu poruku da će solidarnost među narodima učiniti svet boljim i da će pobediti svaki oblik smrti".

Predsednik Srbije će prisustvovati i otvaranju nove stalne postavke "Srbi na Krfu 1916-1918" u Srpskoj kući.
Za naročite zasluge za Srbiju, iskazanu plemenitost i humanost prema srpskim vojnicima, koji su se pre 100 godina iskrcali na ostrvo Krf, predsednik Srbije dodeliće Sretenjski orden opštini Krf.

U delegaciji su i ministar odbrane Zoran đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.

Albanska golgota ustaljen je naziv za povlačenje srpske vojske i naroda preko zavejanih planina Albanije nakon invazije Nemačke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju, u zimu 1915/1916.

 

Kakvo je tada bilo stanje, govori saopštenje nemačke Vrhovne komande od 29. novembra: "Pošto srpska vojska više ne postoji, već postoje samo njeni bedni ostaci koji su se razbegli u divlje albanske i crnogorske planine, gde će bez hrane po ovoj zimi naći svoju smrt, to su prekinute dalje operacije i neće se više izdavati izveštaji sa balkanskog ratišta".

Tokom povlačenja srpske vojske preko Albanije, veliki broj vojnika je umro od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.

Francuska vlada 28. januara 1916. odlučila je da njena mornarica odloži sve druge transporte dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska i od toga dana saveznički brodovi su počeli ubrzano prevoze, te je do 15. februara na grčko ostrvo Krf prevezeno 135.000 ljudi i u Bizertu oko 10.000 ljudi.

 

Prvo iskrcavanje na "Ostrvu spasa", kako su Srbi prozvali Krf, bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a materijalne troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.

Na ostrvu Vidu, na koje su iskrcavani najteži ranjenici, nalazi se spomenički kompleks i u okviru njega mauzolej.

Od 23. januara do 23. marta 1916, na tom malom ostrvu umrlo je 4.847 ljudi.

Vido, organizovano kao bolnica, pretvoreno je u €žostrvo smrti", a more oko njega u €žplavu grobnicu", gde je oko 5.400 umrlih spušteno u more.

Iz pijeteta i poštovanja prema umrlim srpskim junacima, grčki ribari narednih 50 godina nisu lovili ribu u tom području.