Verujem u zagrobni život!
Otkad zna za sebe, Stojković ide u crkvu, Foto: Aleksandar Dimitrijević
- Surov je ovaj naš poziv, ali i pored svega dajem sve od sebe da i van svoje Srbije proslavim Božić kako treba i uspevam u tome. Generalno, poštujem sve običaje. Tako sam vaspitavan odmalena. Mama me je uvek slala da budem položajnik. Budila me je u zoru i govorila mi da moram da ustanem, a da ću ostatak godine prespavati. Lomljenje česnice mi je omiljeno.
- Da li je ovaj praznik za tebe najznačajniji?
- Svakako da jeste. Verujem u boga, u istinu, u pravdu. Božić je najznačajniji praznik. Otkad znam za sebe, idem u crkvu, kršten sam kao mali i pravoslavlje je uvek išlo uz moj životni put.
- Igraš u Izraelu, da li si iskoristio priliku da posetiš Jerusalim i Nazaret?
- I pre nego što sam počeo da živim u Izraelu, obišao sam Jerusalim. Nebrojeno puta sam bio na mestu rođenja Isusa Hrista. Osećao sam se čistije i psihički i fizički. Dešavalo se da idem nekoliko dana uzastopno. Takođe, u Bogorodičinoj crkvi je čovek iz Beograda, od koga se dosta toga može naučiti. Znao sam dosta o svemu tome i ranije iz knjiga i filmova, a u Izraelu sam samo nadogradio znanje.
- Vaspitavaš li sina u pravoslavnom duhu?
- Sve što sam obišao u Izraelu, obišao je i on sa mnom. Pokušavam da ga izvedem na pravi put. Kupio sam mu krst u Jerusalimu, vodio ga na Isusov grob...
Dosta naučio o religiji: Stojković, Foto: Profimedia
- Veruješ li u zagrobni život?
- Kao mlađi, nebrojeno puta sam razmišljao - čemu sve ovo kada jednog dana umreš i istruliš, ali opet negde u podsvesti osećaš da nešto postoji i nije nam valjda ovaj život dodeljen tek tako. Treba živeti u veri i nadi da čovek traje i posle smrti.
Igrao sam Ligu šampiona, a postio samo na vodi
- Da li život profesionalnog sportiste dozvoljava post?
- Postio sam nekoliko puta dok sam igrao u Partizanu. Ceo post, i to na vodi. I tadašnji trener Aleksandar Stanojević je kao veliki vernik sve to podržao. Ipak, Ivica Iliev i ja smo u jednom momentu bili iscrpljeni, nismo mogli više da izdržimo jer smo imali mnogo utakmica. I Ligu šampiona smo tada igrali. Ne unosi se dovoljno kalorija, a prva i poslednja nedelja posta su najteže.
Najveći greh je moliti za pomoć
- Nikuda ne ideš bez Očenaša, koji nosiš oko vrata?
- Da, osim krsta, nosim, može se reći, malu Bibiliju oko vrata, gde je ispisan Očenaš. Poenta pravoslavlja je da okaješ grehe, a ne da moliš za pomoć. Najveći greh je moliti za pomoć jer se treba moliti i za oprost. Imamo dosta vernika koji samo govore: „Bože, pomozi“. Često razgovaram sa ocem Gerasimom iz Đurđevih stupova, cenim ga i veoma poštujem.
povezane vesti
