Vesna: S Obamom u klub, a s Putinom na Cigane!

 

Ogorčena što već 30 godina ne može da živi bezbrižno u našoj zemlji, promenila bi mnogo toga. Dok u sebi traži razloge da bude podjednako rusofil i zagovornik EU, ona smatra da bi goruća pitanja u Srbiji trebalo da postave Stanija Dobrojević i Kristijan Golubović jer bi jedino tako taj problem odjeknuo.

Kako biste opisali trenutno stanje u našoj zemlji i društvu?

 

 

- Sve bi bilo mnogo lakše da je to trenutak, ali to traje od moje 18 godine, dakle punih 30 godina?! Trideset godina živim u prelepoj zemlji nadajući se da će doći dan kada ću biti bezbrižna. Eto, za koju godinu napuniću pola veka, a još nisam bila bezbrižna. Mislim da ljudi koje ja viđam i s kojima pričam žele samo neke normalne stvari koje smo mi rođeni pre 1970. imali kao deca: da pođeš nedeljom s porodicom na ćevape, da te dečko izvede u bioskop, da odeš s drugaricama na kafu... Da možeš, kada ti dođu prijatelji, da otvoriš bocu rakije i nasečeš 200 grama pršute i sira, da detetu napraviš rođendan za ceo razred... Deca koja su se rađala devedestih odrasla su uz zabrinute roditelje i sada rađaju novu decu, a tri generacije zabrinutih i izneverenih mnogo je za bilo koju vladu i za bilo koji trenutak.

 Kako biste opisali političku scenu Srbije?

 

- Ja vam u to kolo nikada nisam ulazila. Nisam intelektualni kapacitet ni da učestvujem niti da procenjujem. Znam da se svi Srbi razumeju u politiku, fudbal i medicinu. Ja nešto malo u fudbal. Moje znanje o politici stalo je kod Šekspira „kada kralj daje celo kraljevstvo za jednog konja“. Ne znam šta je posle bilo.

Da li ste ikada bili član neke stranke i šta je to što bi jedna od njih trebalo da ima da biste joj pristupili?
- Nikada nisam bila član nijedne stranke iz dva razloga. Prvo, mislim da novinari ne bi trebalo, zbog prirode svog posla, da se politički izjašnjavaju, kao što se sportski komentatori ne izjašnjavaju da li navijaju za Zvezdu ili Partizan. Drugi razlog je ličan - nikada nisam bila kolektivni igrač, imam problem s autoritetima. Čim neko viče, ja ili plačem ili se svađam, a mislim da se to ne radi kada ti nešto na partijskom sastanku kažu Vučić, ili Dačić, ili Tadić. Mislim da sam jedini novinar RTS-a koji je iz krajnje ljudskih i profesionalnih razloga odbio devedesetih i stan i visoku funkciju u RTS-u i visoku funkciju u jednoj partiji. Ne hvalim se, već vam se žalim. Suviše sam ženstvena za tu scenu, a i nisam neka glumica.

S kim volite da pričate o politici i kako izgledaju ti razgovori?
- Ne volim da pričam o politici ni sa političarima. Imam nekoliko prijatelja u nekim strankama i nikada nisam ni s jednim pričala o politici. Meni je to malo ispod časti. Pokvarila bih prijateljstvo, ispala bih poltron kada bih s prijateljima koji su na funkciji pričala o njihovom poslu. Ako su zdravstvo, prosveta i kultura deo politike, onda o tome pričam sa ćerkom. Upoređujemo naš sistem i iskustva njenih prijatelja s raznih strana sveta. Evo, recimo, ko je odlučio da ove godine raspust bude podeljen u dva dela i zbog čega? Pitam u ime svih roditelja koji ne znaju šta će s decom 15 dana februara, nemamo godišnje odmore, nemamo pare za skijanja, potrošili smo se za Novu godinu i Božić... A niko o tome ne priča. Molim Staniju i Kristijana da kažu neku reč o tome, možda će biti objavljeno.

 

Postoji li politička figura kod nas ili u svetu koju cenite?
- Primitivan svet kada vidi na prijemu dvojicu diplomata dve zaraćene zemlje misli da su i jedan i drugi izdajnici. Eto, tako je čini mi se pisao Ljermontov. E pa ja sam taj primitivni svet.

Da li ste rusofil ili vam je primamljiviji put u Evropsku uniju?
- Teško pitanje za novinarku zabavnog programa. S Obamom bi mi bilo primamljivo da idemo u diskoteku u petak uveče, u subotu s Putinom da večeram i slušam ruske Cigane, ali bih na kraju ipak nedeljni ručak zakazala s Angelom Merkel, kao s najboljom drugaricom, da zajedno procenimo šta su ta dva frajera htela od mene, ozbiljnu vezu ili vezu za jednu noć.

Šta vas svakodnevno oduševi, a šta iznervira u životnoj rutini naše zemlje?
- Oduševi me kada vidim neke prijatelje da najveće izdaje, uvrede i patnje podnose s gospodskim osmehom. Uvek me oduševe dobrota i kreativnost. I rad. Rasplačem se svaki put kada vidim da je neko postigao uspeh sa svojih deset prstiju, a iznerviraju me jedino oni koji lažu i koji su lenji. I gordost me iznervira. Oduševljavaju me žene koje ne pristaju da budu žrtve i retki muškarci koji se ne stide da budu džentlmeni. Gospodstvo u bedi - to me oduševljava! Primitivizam u raskoši - to me uvek iznervira!

S obzirom na to da pišete o ljubavi, da li verujete u brak i dalje, pa shodno tome da li možemo očekivati da ćete jednog dana ponovo stati pred oltar?
- Zašto me svi to pitate?! Ja sam ovih dana napunila 48 godina i mislim da bi trebalo da počnem da obilazim reumatologe i kardiologe, a ne matičare i popove. Ako se desi da stanem pred oltar, moći ću da obučem venčanicu br. 38 i da ličim na mladu. Eto, trudim se. Nije to s brakom meni najjasnije. Pametnija bih bila da ste me pitali nešto o ljubavi i strasti.

Da li u Srbiji može da se živi od posla novinara i pisanja knjiga?
- Ako radiš jednu od najcenjenijih emisija i ako si, kada objaviš roman, najprodavaniji pisac, možeš da ne zajmiš od prijatelja, da platiš struju na vreme, da odeš s jednim detetom na fino letovanje, da odeš vikendom na nekoliko pića bez večere..., a to je u Srbiji dovoljno za sreću. S druge strane, znam i loše novinare koji žive u „pametnim“ zgradama i pisce koji ne znaju gramatiku, a koji žive u saloncima. I još nisam ukapirala na na koju foru im je to uspelo. Ako mogu da mi tu foru preko vašeg lista prodaju, otvorili bi mi oči.

Kada možemo da očekujemo vaš novi roman i da li će tematika biti kao u prethodnim?
- Ja sam laki pisac, pa romane objavljujem pred kraj školske godine kada se čitaoci spremaju za godišnje odmore. I ovaj novi će biti objavljen 1. juna, kao i prethodni. Pišem, po običaju, melodramu, ali ovoga puta začinjenu krimi-pričom s istinitim motivom o kojem čak ni tabloidi još ne smeju da pišu.