OČEKUJTE KLIZIŠTA, POPLAVE, PORAST VODA I EKSTREMNU SUŠU Strašne prognoze svetskih meteorologa

Vlade u svetu počinju velike i dugotrajne pregovore o postepenom ukidanju upotrebe fosilnih goriva, a cilj je da se porast temperature ograniči na 1,5 stepen. Od uspeha tih pregovora zavisiće kakva će klima biti u svetu i u našoj zemlji u drugoj polovini veka. Međutim, već sada je izvesno kakva će ona biti do sredine 21. stoleća.

Da se klimatske promene ubrzavaju i da se to i te kako odražava na Srbiju, potvrdila je za "Novosti" meteorolog profesor dr Ana Vuković Vimić, stručnjak za ekstremne vremenske događaje i analizu njihovih uticaja na privredu, zdravlje i životnu sredinu.

EPA/ SEM VAN DER WAL

- Teritorija Srbije prosečno se zagrejala za 1,8 stepeni u odnosu na klimu dvadesetog veka, što je više od klimatskog proseka. Na globalnom nivou promena je 1,1 stepen. Razlog za ovakvo povećanje jeste činjenica da se nalazimo na severnoj hemisferi, gde je veća površina pod kopnom, pa se toplota više zadržava, ima više čestica emisija i jači su cikloni koji duvaju sa juga. Sredinom veka temperatura će porasti za još tri stepena - objasnila je Ana Vuković Vimić.

Kako navodi, toplotni talasi nekada se nisu javljali svake godine, dok ih sada imamo četiri po godini. Takođe, ranije nam se dešavala jedna suša u 10 godina, sada imamo pet sušnih godina po deceniji. Kakve su posledice ovih promena jasno je ako znamo da je katastrofalna sušna 2012. godina samo u poljoprivredi napravila gubitak od dve milijarde dolara, a 2017. godina od milijardu i po. Ako se ne adaptiramo, sredinom veka gubićemo izvore hrane, nećemo je imati za izvoz, to će uticati na naš bruto nacionalni dohodak, a time i na kvalitet života i pristup hrani i vodi.

S druge strane, u Srbiji imamo i povećanje ekstremnih padavina.

- Udeo kiše koji padne prilikom ekstremnih padavina povećao se za 100 odsto, a događaji sa malim i umerenim padavinama su manji. Ekstremne padavine nisu efikasne, jer brzo oteknu ili se nakupe na površini, pa ta voda brzo ispari i ne infiltrira se u podzemne vode, niti navlaži zemljište. Pritom, količina padavina tokom letnje sezone je u odnosu na prošli vek manja za 10-20 odsto. Taj trend će se nastaviti i pratiti povećanje padavina u hladnijem delu godine. Snežne oluje biće učestalije, ali će prosečno zadržavanje snežnog pokrivača biti manje - priča meteorolog.

Kraće trajanje snežnog pokrivača uticaće na zimski turizam, ali će obilnije padavine nanositi mnogo štete - od blokada na putevima, do lomljenja drveća. Za nama ostaje vreme kada smo zimi imali snežni pokrivač koji se lagano topi s proleća i pravi rezervoar vode pod zemljom, koji spasava biljke tokom malovodnog perioda leta. Zbog visokih temperatura i povećana količina padavina brže isparava, što će dovesti do problema sa vodosnabdevanjem.

FOTO: TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC/bs

U urbanim toplotnim ostrvima temperature će sredinom veka premašivati 42 stepena, što se smatra granicom podnošljivosti za ljudski organizam. Na višim temperaturama, ako je vlaga 50 odsto, čak i zdravi organizmi su ugroženi. Bar dve do tri godine svakog leta u deceniji, kaže, imaćemo u gradovima nesnosne temperature.

Zato su domaći stručnjaci napravili Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Srbiji 2023-2030, sa akcionim planom 2024-2026, koji se nalazi pred usvajanjem. Glavni cilj je obezbediti kapacitete za povećanje bezbednosti ljudi od klimatskih promena. 

Da bi se smanjili efekti urbanih toplotnih ostrva, u gradovima će biti potrebno više zelenih površina i drveća, jer će biljke bukvalno spasavati živote. 

BONUS VIDEO: 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI