OSMANLIJE UČILE SRPSKI: Ovo su SRBIZMI u turskom jeziku

U diplomatskom svetu Osmanskog carstva srpski jezik je igrao značajnu ulogu, s obzirom na to da je srpski narod u izvesnom smislu inkorporiran u feudalni sistem Otomanske imperije, te je igrao važnu ulogu i u političkom i u društveno-kulturnom životu Carstva. Na osnovu turskih izvora, zaključuje se da je srpski jezik bio diplomatski jezik u srednjovekovnoj Turskoj. Turski izvori svedoče da se na turskom dvoru u 15. i 16. veku učio – srpski jezik.

U biblioteci džamije Sulejmanije postoji iz tog vremena četvorojezični udžbenik za učenje stranih jezika: arapskog, persijskog, grčkog i – srpskog, koji je bio namenjen prinčevima i onima koji su se spremali za najviše državne funkcije.

U obimnoj literaturi o sultanu Mehmedu II može se naći podatak da je on još kao mlad učio pomenuta četiri jezika. U samom naslovu pomenutog četvorojezičnog udžbenika vidi se da je srpski učen na otomanskome dvoru – Lûgat-ı Arabî ve Lûgat-ı Farsî ve Lûgat-ı Rûmî ve Lûgat-ı Serfî (Jezik arapski i jezik persijski i jezik grčki i jezik srpski).

Wikipedia

Pored sultanskog monograma (natpisa u vidu dva preklopljena slova) Mahmuda I, na naslovnici se nalazi monogram sultana Bajazita II (1481-1512), iz čega se zaključuje da je udžbenik nastao mnogo pre vladavine Mahmuda I i da je čuvan u ličnim bibliotekama više turskih sultana.

Udžbenik je bio napravljen kao zbirka kratkih rečeničnih fraza za upotrebu u svakodnevnom govoru. Fraze svakog jezika napisane su arapskim pismom i to vrlo precizno kako bi se što lakše savladao izgovor reči.

Dr Marija Đinđić, naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU, koja je sastavila veliki tursko-srpski rečnik sa više od 51.000 reči, kaže da savremeni turski jezik ima oko 100 reči slovenskog porekla. Međutim, u čitavoj Turskoj se koristi znatno veći broj ovih reči, posebno u krajevima u kojima je bilo puno ljudi sa ovog podneblja, kao što je Anadolija. Najviše je ostalo izraza koji se odnose na čovekom život, administrativne nazive, jelo, piće i običaje - objašnjava dr Đinđić.

Kako je istoričar Olga Zirojević jednom prilikom naglasila, turski zakoni sadrže neke srpske pravne izraze, a najviše naših reči i pravnih izraza ima u rudarskoj terminologiji.

- Reč četa je preuzeta iz slovenskih jezika, i često se koristi i danas u Turskoj. Četa se čak spominje u zvaničnim administrativnim dokumentima, a zanimljivo je da su Turci tu reč prisvojili sa ovih prostora, pa od nje napravili reč četadžija. Onda smo mi od njih ponovo prisvojili četedžiju - ističe naša sagovornica.

- Božić! Turci su preuzeli ovu reč od nas,  i izgovaraju je Bodžuk. Oni imaju svoju reč za Božić - Noel - koja se znatno češće koristi, ali im značenje nije isto. Naime, Noel je Božić 25 decembra, dok se naša reč Božić koristi baš za rođenje Hrista 7. januara - objašnjava dr Đinđić.

- Kralj, kraljica

- Četa

- Višnja

- Kosa (alatka)

- Šapka

- Plug

- Taljige

- Mazut

Veliki broj tih reči je, međutim, pao u zaborav, budući da se radi o pojmovima koji više nisu aktuelni. Ipak, ima i onih reči koje su i te kako česte u turskom govoru.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI