Dom zdravlja čekaonica
Rajko Ristić
Prehlada grip bolest temperatura kijanje kašalj bronhitis

Shutterstock

Foto: Shutterstock

Sezona prehlada je već počela, iako je spoljna temperatura još letnja. U školskim dispanzerima lekar u smeni pregleda oko 30 školarca koji se žale na curenje i zapušenost nosa, kašalj i otežano disanje, a može da bude prisutna i povišena telesna temperatura. U ambulantama za odrasle nešto je manji broj pacijenata, a najčešće imaju tegobe zbog "preklapanja" prehlade sa simptomima alergije.

Pročitajte još:

Epidemiolog profesor dr Branislav Tiodorović kaže da je u ovo doba godine u opticaju više od 200 virusa koji uzrokuju prehladu.

- Simptomi se javljaju od dva do tri dana nakon početne infekcije. Za razliku od respiratornih infekcija, prehlada izaziva znatno blaže tegobe i uglavnom prolazi za dan do dva - kaže Tiodorović.

Kada prehlada potraje, znači da je došlo do pojave bakterija, upale bronhija ili je udružena sa simptomima alergije.

- Ukoliko je reč o virusnoj ili bakterijskoj infekciji, onda će po pravilu da bude povišena telesna temperatura - kaže dr Branko Joković, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Zvezdara. - Curenje i zapušenost nosa, kašalj i svrab u grlu kod najvećeg broja pacijenata nastaju samo kao posledica alergije.

Doktor Joković za oporavak od prehlade savetuje što više sna, tople napitke bogate mineralima, a za ublažavanje bolova u grlu i kašalja čajeve sa medom. Temperaturu bi trebalo snižavati samo ukoliko pređe 38,5 stepeni Celzijusovih.

Iste mere za saniranje prehlade savetuju se i najmlađima. Ali, doktorka Biserka Šutaković, pedijatar Doma zdravlja Zemun, upozorava da kod dece prehlada može da bude udružena sa stomačnim virusom, a važno je da se isključi da li je reč o nekoj drugoj virusnoj infekciji, kao što je, na primer, mononukleoza.

- Virusi se među decom po školama veoma brzo šire, ali i preklapaju - kaže dr Šutaković. - Deca slabije vode računa o higijeni ruku, dele obroke, pa su zbog toga podložnija infekcijama.

Doktorka Šutaković kaže da je zbog preklapanja virusnih infekcija vrlo važno da se deci uradi krvna slika da bi se postavila precizna dijagnoza. Antibiotici dolaze u obzir samo ako je reč o bakterijskoj infekciji.

- Kada je reč o običnoj prehladi, ona će proći sama od sebe, ali deca koja boluju od astme i alergija mnogo teže podnose dodatnu upalu grla i nosa - napominje dr Šutaković.

- Zato je važno da se uzima redovna terapija protiv ovih oboljenja, jer ona ublažava posledice prehlade kada do nje dođe. Ako dete otežano guta, ima uvećane krajnike na kojima ima naslaga sekreta i upaljene su žlezde na vratu, tada se najverovatnije radi o mononukleozi, a ne o prehladi.